Izvor: Blic, 06.Okt.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nećemo ih zaboraviti
„Bog ih je stvorio, Bog ih je i uzeo“ - tek po koja reč na usnama Bislima Beriše, oca jednog od dvojice tragično nastradalih radnika „Gradske čistoće“ koji su poginuli kad je na njih naleteo šlepet na Zrenjaninskom putu dok su praznili kontejner. Tuga je jedino što sada postoji u porodicama Kenan Beriše (20) i Zumera Šalja (25).
Bol, suze, i patnja" U ove tri reči može stati celokupan život porodice Šalja čiji je sin Zumer poginuo pre deset dana u teškoj saobraćajnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nesreći. U porodici vlada muk, a majka i otac skrhani bolom nisu raspoloženi za razgovor. Zumerov rođeni brat Skender Šalja, koji je tog kobnog dana zajedno sa njim bio na mestu nesreće jedva pronalazi reči da nešto kaže.
- Ujutru smo kao i obično krenuli zajedno na posao. Čuli smo da je taj deo puta opasan, pa smo u vozilu pazili više nego obično. Zajedno sa Kenanom smo pričali i šalili se, ni slutili nismo šta može da se dogodi kada izađemo iz kamiona - priča Skender.
Prema njegovim rečima, u momentu je video kamion kako se velikom brzinom kreće prema njima.
- Išao je sigurno preko 90 kilometara na čas. Samo sam skočio u stranu, nisam imao vremena bilo šta da kažem. Kad sam se podigao video sam stravičan prizor. Moj brat je leđima ležao na smrskanom automobilu. Ubrzo je došla i Hitna pomoć, ali srce nije izdržalo - suznim očima objašnjava Skender.
Dvadesetogodišnji Zumer Šalja, sahranjen je na Lešću uz prisustvo roditelja, mnogobrojne rodbine i prijatelja. Poslednju počast su mu odale i kolege sa posla.
- Uvek ćemo ga se sećati. Svi koji su ga poznavali znaju koliko je bio dobar - završava Skender.
Vreme leči sve, kažu mnogi u trenucima najvećeg bola, međutim u dvorištu porodice Beriša u Vinogradskoj ulici dani gotovo i da ne prolaze. Sve misli vraćaju se na kobno jutro 25. septembra.
- Ustao sam rano kako bi, napokon, pošto sam dve godine skupljao novac, uplatio za put u sveti grad Meku. Pošto se iz Beograda ne organizuje takav put, morao sam da idem čak u Prištinu kako bih predao novac. Pred polazak pozdravio sam se sa svima, pa i sa Kenanom. Ni slutio nisam da ću ga tada poslednji put videti - priča Kenanov otac Bislim.
Crne slutnje javile su se tek po dolasku u Prištinu kada su mu organizatori puta u Meku rekli da bi, ipak, trebalo da odustane od putovanja u Saudijsku Arabiju.
- Rekli su mi da se vratim pod hitno za Beograd pošto mi je najmlađi sin veoma bolestan. Već tada sam se uplašio, ali nikako nisam mogao da stupim u kontakt sa porodicom. Odmah sam krenuo nazad i tek kad sam se vratio kući saznao sam za stravičnu vest. Ne krivim nikoga, to je izgleda moralo da se desi. Nikada ga nećemo zaboraviti - plačnim glasom kaže Bislim koji već 25 godina radi u JP „Toplana".
