Izvor: RTS, 19.Mar.2013, 10:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Ne) regulisana prava zaštitnika pacijenata
Predlog zakona o zaštiti i unapređenju prava pacijenata uskoro u skupštinskoj proceduri. Taj zakon treba konačno da definiše i mesto zaštitinika pacijenata.
Predlogom Zakona o zaštiti i unapređenju prava pacijenata jasno se preciziraju i odgovornost i nadležnosti zaštitnika pacijenata.
Dimitrije Brašić koji tri decenije radi u Kliničkom centru Srbije istovremeno je i zaštitnik prava pacijenata i savetnik direktora kojem podnosi izveštaj, što ga dovodi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u dilemu čije zapravo on interese štiti.
"Uvek smo u dilemi jer s jedne strane imamo pacijenta koji zahteva nešto što je nemoguće a s druge strane moramo da zaštitimo osoblje", kaže Brašić.
Najčešći povod za žalbe pacijenata su termini zakazivanja i redovi za operacije. I pored toga Klinički centar Srbije je u prošloj godini imao samo 52 žalbe iako je broj usmenih prigovora bio višestruko veći.
Iako istraživanja pokazuju da je zdravstvo u samom vrhu korupcije, Kliničkom centru Srbije zvanično se tim povodom niko nije žalio.
Ukoliko su nezadovoljni rešenjem koje donese zaštitnik pacijenata građani mogu da se žale inspekciji Ministarstva zdravlja.
Doktor Ivan Ristić, inspektor Ministarstva zdravlja, kaže da su prigovori građana raznoliki.
"Od žalbi na neljubaznost preko žalbi na kršenje prava iz oblasti osiguranja i zaštite pa sve do žalbi na kvalitet rada i lekarsku grešku," kaže Ristić.
Iako su građani upoznati da svoja prava mogu da potraže kod zaštitnika pacijenata statistika pokazuje da se oni češće žale inspekciji Ministrstva zdravlja.
Od 2.300 žalbi, koliko je u prošloj godini podneto inspekciji Ministarstva zdravnja, svaka deseta bila je osnov za podnošenje prijave - 229 prekršajne i pet krivičnih.
U nacrtu Zakona o zaštiti i unapređenju prava pacijenata predviđeno je da zaštitinik bude izmešten iz zdrastvenih ustanova pa više neće imati dilemu da li pišući izveštaje brane prava pacijenata ili svoje radno mesto.
