Izvor: RTS, 01.Feb.2014, 00:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Ne)povlašćeni advokati?
Srbija ima više od 1.000 advokata po službenoj dužnosti, ali ne i Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Po zakonu, advokati se osumnjičenima dodeljuju prema spisku koji dostavljaju advokatske komore, ali u praksi su često angažovani po drugom kriterijumu.
Osumnjičenom koji ostvari pravo na besplatnu odbranu, policija, javni tužilac ili predsednik suda dodeljuje advokata po službenoj dužnosti. Iako zakon nalaže da advokate pozivaju po redosledu sa spiska koji im dostavljaju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << advokatske komore, u praksi ih često angažuju po nekom drugom kriterijumu.
Postojeća zakonska rešenja su nepotpuna, a advokati, pravosudni organi i organi gonjenja neretko to zloupotrebljavaju, upozoravaju stručnjaci.
"Zamislite koleginicu koja je do juče radila u policiji, penzionisala se, ušla u red advokata i za godinu dana, recimo, primila 22 miliona dinara, a kolega koji je godinu dana u advokaturi, koji je bio dve godine pripravnik koji nekako uspe da skrpi kraj sa krajem da plati poreske obaveze, paušal i sve ostalo, tri godine od policije ne može da dobije svojih recimo 50.000, 30.000, 20.000 dinara", kaže predsednik Advokatske komore Srbije Dragoljub Đorđević.
Đorđević kaže da je na to već upozoravao nadležne, čak imenujući one koji krše zakon, ali bezuspešno. Tvrdi da toga najviše ima u MUP-u, zbog čega ih pozia da nađu rešenje.
Ministarstvo unutrašnjih poslova u saopštenju objašnjava da upravo Advokatska komora nadzire da li policija angažuje branioce po službenoj dužnosti prema redosledu sa spiska. Ističu da prošle godine nije evidentiran nijedan slučaj kršenja zakona. Ali, i kada bi do toga došlo, sankcije, kažu, nisu predviđene.
Da li i koliko predsednici sudova favorizuju neke advokate, kontrolni sudski organi do sada, kažu, nisu proveravali. Imaju samo usmene pritužbe onih advokata koji su retko angažovani.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević kaže da je dao nalog da se to proveri.
"Upućen je dopis od strane Visokog saveta sudstva svim predsednicima apelacionih sudova da izvrše proveru na svojoj teritoriji", kaže Milojević.
Tužioci tek u poslednja četiri meseca, tokom kojih, tvrde, nije bilo zloupotreba, imaju pravo da angažuju advokate. Imaju i pravilnik, koji sadrži i sankcije, ali reaguju samo na prijave.
"Postupanje po službenoj dužnosti će biti uvedeno prvom sledećom promenom disciplinskog pravilnika tako da će disciplinski tužilac moći i sam da u određenim slučajevima, ali opet na osnovu činjeničnog stanja, da eventualno proveri određena saznanja koja nema u formalnom smislu", kaže Branko Stamenković iz Republičkog javnog tužilaštva.
Stručnjaci smatraju da je deo odgovornosti i na samim advokatima.
"Tu je velika po meni odgovornost na samoj komori da se bori za poštovanje tog redosleda, skretanjem pažnje organima krivičnog postupka da treba da poštuju redosled", objašnjava profesor Pravnog fakulteta Milan Škulić.
Advokat Aleksandar Radivojević kaže da bi bila dobra praksa da se angažuju mladi advokati koji žele da ostvare određenu karijeru i uspeh.
Privilegija da ih policija, tužilaštvo ili sud angažuju preko reda, ne garantuje im da će uslugu i naplatiti. Naime, prema podacima advokatske komore Srbije, dug države prema braniocima po službenoj dužnosti je nekoliko milijardi dinara.
.jpg)
