Izvor: Mondo, 30.Jun.2015, 12:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne perite ruke antibakterijskim sapunom i...
Svedoci smo skoro svakodnevnih zastrašujućih prognoza o budućnosti naše planete i to sve zbog ljudskog uticaja. Oko 20.000 vrsta živih biča izumire. Iznenadićete se čime mi svakodveno uništavamo majku Zemlju, a da nismo ni svesni.
10. Korišćenje kineskih štapića
Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock
Naravno da ne razmišljate kada u kineskom restoranu dobijete par štapića koje koristite kao pribor..Ne vidite tu ništa sporno? Ali, da li >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << ćete se zapitati kada vam kažemo da Kina proizvodi čak 80 milijardi štapića za jednokratnu upotrebu (što je dovoljno da se zakrči trg Tjenmen u Pekingu), I da je za to potrebno čak 20 miliona stabala. I to ne bilo kog drveća već onog starog 20 godina.
Još više plaši činjenica da je potražnja za ovim štapićima u odnosu na 2009. godinu porasla za čak 57 milijardi.
Problem je postao toliki da Kina sada nameće ograničenja na proizvodnju štapića tako što je kompanijama koje ih proizvode povećala porez.
9. Pilule za kontracepciju opasne za ribe
Foto: Guliver/Getty images/Thinkstock Pilule za kontracepciju. Pilula je odobrena kao sigurna metoda kontrole rađanja 9. maja 1960.
Istraživači sa Univerziteta u Nju Brunsviku u Kanadi objavili su rezultate višedecenijskog istraživanja o uticaju otpadnih voda na slatkovodni ekosistem. Otkrili su da estrogen, čak i u tragovima, može da izbriše čitave vrste.
Jedan od eksperimenata je rađen 2001. godine u Ontariju. Jedan od aktivnih sastojaka iz pilula za kontrolu rađanja je “uveden“ u slatkovodno jezero. I šta se desilo? Dejstvo je počelo skoro istog trenutka. Mužjak ribe je prvo počeo proizvodnju belančevina, a potom je izlegao I jaja. Ekosistem je potpuno urušen jer je broj riba naglo skočio.
Zato, treba obratiti pažnju na nepropisno prečišćene otpadne vode.
8. Ptice na prozaku
Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock
Veliki broj ljudi je poslednji decenija na sedativima. Oni nas umiruju, ali istraživači kažu da štete živim bićima oko nas- posebno pticama.
Prema studiji Univerziteta u Njujorku prozak posebno loše utiče na ptice. Naučnici su prozak davali glistama, malim crvima i pratili su njihovo ponašanja u narednih šest meseci.
A onda su ga dali i pticama i kod njih su se pojavile nus pojave kao i kod ljudi. Mnogi su izgubili interes za hranu, za suprotni pol i parenje, što je bitno uticalo na njihov broj, jer su bez hrane zimi umirale, a nije bilo ni priraštaja.
7. Korišćenje slamčica
Foto: Guliver/Getty/Thinkstock
U kafićim, restoranima često ćete uz hladno piće doboti i slamčicu. U SAD-u se svakoga dana iskoristi se 500 miliona tih slamčica. Poslednjih 25 godina je na plažama širom zemlje tokom godišnjih čišćenja sakupljeno oko šest miliona. Jedan deo završi i u okeanu.
Slamčice su napravljene od polipropilenske plastike koja se ne razlaže, a najveći problem je što ih jedu ptice i ribe koje zbog toga umiru. Obdukcije ovih životinja su pokazala da je to jedan od najčešćih uzroka smrti.
6. Jedenja žaba
Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock
Žaba je postala izuzetno popularna hrana i od toga je stvorena i globalna industrija. Dva najveća potrošača žaba su Japan I SAD koje svake godine uvezu više od pet miliona žaba.
Američke velike žabe (bullfrog) koje odrastaju na farmama u Južnoj Americi su uglavnom zaražene gljivicama chytrid koje su karakteristične za vodozomece. One su na njih otporne i zato su prenosioci zaraze na druge žabe. I ova gljivica ne samo da se prenosi već dolazi i do njene mutacije- stvari se novi virusni soj tako da može doći do epidemije širom sveta.
5. Korišćenje antibakterijskog sapuna
Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock
Bilo je dosta rasprava o tome da li bi trebalo ili ne koristiti antibakterisjki sapun jer je dokazano da imaju loš uticaj na životnu sredinu.
Džon Hopkins sa Univerzitetskog centra za vode i zdravlje je uradio studiju upravo o time šta se dešava sa hemikalijama iz ovih sapuna nakon što završe u odvodima.
Hemikalije koje se koriste za proizvodnju ovih sapuna su triklosan i triklokarban. Oni i nakon prečišćavanja voda završe u kanalizacionom mulju koji zatim služi za poljoprivrednu proizvodnju, tako da hemikalije završavaju u zemlji i na kraju u površinskim vodama.
Kada triklokarban degradira, od njega nastaju dve hemikalije i obe su kancerogene. Takođe, I triklosan koji prolazi kroz postrojenje za prečićavanje vode za piće je opasan po zdravlje jer voda i ne bude baš ispravna. Testiranjem je dokazano da je triklosan pronađen u urinu kod čak 75 odsto osoba starijih od pet godina.
4. Držanje mačaka i kutije s peskom
Foto: Guliver/Getty images/Thinkstock
Kutija za pesak koju mačke koriste za mokrenje je izum patentiran još 1947. godine , a napravljen je od bentonit gline. Ipak, to je mnogo gline...samo Amerikanci svake godine upotrebe oko dva miliona ovih kutija.
Mnoge poljoprivredne parcele su zbog toga uništene i tome treba stati na put, upozoravaju naučici. Alternativa mogu biti reciklirani papir ili neke druge "gline" na biljnoj bazi. Te opcije nisu uvek lako dostupne, a mogu biti i prilično skupe, pa prava alternativa jo uvek nije pronađena.
3. Gajenje riba u ribnjacima
Foto: Guliver/Getty/Thinkstock
Uklanjajući ribe iz okeana i mora dovodimo druge životinje u opasnost. Baš zbog toga došlo je do degradacije velikih obalskih područja, uništenja močvara i sanilizacije slatkovodnih područja.
Takođe, u ribnjacima ima dosta hrane, i previše, kao i previše izmeta. To ne bi bio problem da su ribe u svom staništu ali kada su na tako malom prostoru.. Takođe i hemikalije koje se koriste za čišćenje ribnjaka završavaju na dnu kao otpadne vode što naravno nije dobro za stanovnike ribnjaka.
Agencije za zaštitu živitne sredine tragaju za rešavanjem ovih problema i načinima da se poboljša uzgoj riba širom sveta.
2. Jedenje soje
Foto: Guliver/Getty/Thinkstock
Iako je soja zdravija od mlečnih proizvoda i dobra je zamena za kravlje mleko, studije su pokazale da ako je sve više koristimo – uništavamo prirodu.
Soja se koristi i za pravljenje sveća, sapuna, a korsiti se I kao stočna hrana.
Baš zbog zasada soje kišne šuma u Brazilu se nemilice krče. I ne samo to..i ljudska prava su dovedena u pitanje jer na farmama soje rade i ljudi koji su potpuno obespravljeni – kao neka vrsta robova.Berazil radi na uvođenju mera protiv iskorišćavanja radne snage, ali rešanje za krčenje šuma se jo ne nazire.
1. Bacanje hrane
Foto: Mondo/ Stefan Stojanović
Iako u svetu gladuje 780 mliona ljudi, svake godine na globalno nivou baci se oko 1,3 milijarde tona hrane, a to je toliko mnogo da je prosto nemoguće zamisliti.
Otpad koji bude bačen proizvede 3,3 milijarde tona gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, a čak 28 odsto zemljišta je pretovoreno u deponije čime uištavamo živi svet.
Baca se i hrana kojoj nije istekao rok i to je poražavajuće, tvrde ekolozi.
Postoje neki planovi da se hrana pakuje u manijm posudama i da se prodaju po povoljnijim cenama, ali realizacija je još daleko.
