Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Avg.2020, 13:19

Ne pali strnjiku - može biti opasno!

Ministarstvo zaštitе životnе srеdinе, Ministarstvo poljoprivrеdе, šumarstva i vodoprivrеdе i Ministarstvo unutrašnjih poslova ovе godinе nastavljaju sa aktivnostima na jačanju svеsti javnosti o štеtnim poslеdicama zakonom zabranjеnе praksе paljеnja žеtvеnih ostataka na otvorеnom.

U zajеdničkoj kampanji koja sе rеalizujе uz podršku Globalnog fonda za životnu srеdinu (GEF) i Programa Ujеdinjеnih nacija za razvoj (UNDP), krеiran jе promotivni >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << matеrijal i vidеo klip, s ciljеm da ukažе na ovaj problеm, i apеlujе na građanе da u okviru svojе poljoprivrеdnе dеlatnosti NE PALE STRNjIKU.

Loša praksa paljenja strnjike kao načina uklanjanja žetvenih i drugih biljnih ostataka, osim što je kažnjiva Zakonom, predstavlja veliku opasnost po bezbednost ali pravi i ogromnu štetu. Uprkos novčanim kaznama ni prethodna godina nije prošla bez požara na otvorenom.

Vatrogasci su morali da intervenišu skoro 19.000 puta, pričinjena je ogromna materijalna šteta, a izgubljeno je i 14 života. Zbog svega toga je i ove godine Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo kampanju pod nazivom „Ne pali strnjiku!“

Iako za vatrogasce nikada nema predaha najzahtevniji period godine je, kako kažu, od polovine septembra do kraja novembra. Tada ugase na hiljade požara na otvorenom koje su izazvali neodgovorni pojedinci paljenjem žetvenih ostataka.

"Najgori period je kad se završi berba kukuruza, tada ovi što sakupljaju ostatke iz kukuruzišta pale redom. Mi ne možemo faktički stići sve požare da pogasimo, ti požari su u blizini saobraćajnica ili na rubnim područjima šuma, to ima prioritet", kaže Siniša Šavija, predsednik Vatrogasnog saveza Vojvodine.

Osim što ovakvim ponašanjem ugrožavaju sopstvene ali i tuđe živote, zagađuje se i životna sredina, a i samo zemljište trpi ogromnu štetu, kaže Dr Jovica Vasin, rukovodilac Laboratorije za zemljište i agroekologiju, novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

"Prvo što se dešava u tom plitkom sloju gde su zapaljeni biljni ostaci dolazi usled visoke temperature do stvaranja praktično sterilne sredine, prekida svih mikrobiloških procesa. Druga stvar koja se dešava je gubljenje većine hranljivih materija. Azot u obliku gasova odlazi u atmosferu, a još veća šteta je gubljenje organske materije."

Vasin dodaje da većina poljoprivrednika ovo zna ali da paljenju pribegava zbog nedostatka mehanizacije ili kratkog vremenskog roka između žetve i setve, kao i da bi, kako navode, sprečili pojavu nekih bolesti. Nijedan od razloga, međutim, nije merljiv sa štetom koja nastaje, a za one koji se o apele i savete stručnjaka ogluše, tu su kazne. Naime, Zakon o poljoprivrednom zemljištu predvideo je da se kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazni svako fizičko lice koje pali žetvene ostatke. Preduzetnici će za to delo platiti od 25.000 do 250.000 dinara, a pravna lica od 100.000 do milion dinara.

Uprkos novčanim kaznama u Srbiji je samo tokom prošle godine registrovano blizu 19.000 požara na otvorenom koji su zahtevali angažovanje vatrogasaca. Najviše je gorelo nisko rastinje ali su nepovratno uništeni i hektari šuma, voćnjaka i vinograda. Stradalo je 14 ljudi, a 40 njih je povređeno. Crna statistika koja se odgovornim ponašanjem može promeniti već ove godine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...