Izvor: Blic, 19.Apr.2011, 01:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne mare za glad bolesnih
SREMSKA MITROVICA - Na teritoriji Sremske Mitrovice 6.000 invalida rada živi na ivici egzistencije, a polovina prima od 4.000 do 6.000 dinara mesečno. U Udruženju invalida rada tvrde da Ministarstvo za rad diskriminiše njihove članove, kao i lokalna samouprava koja im nije obezbedila ni besplatan gradski prevoz.
- Posle 28 godina staža u fabrici nameštaja „1.novembar" ostao sam bez posla 2006.godine kao invalid rada druge kategorije. Zbog radnog mesta koje je zahtevalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stalno stajanje imao sam problema sa nogama, a kad mi se zdravstveno stanje pogoršalo, bio sam tri puta operisan. Ispostavilo se da za mene nije bilo odgovarajućeg radnog mesta i otišao sam u invalidsku penziju - priča Branimir Crnobrnja, kome do pune penzije treba još 10 godina.
Problem je nastao kada je stupio na snagu novi Zakon o invalidsko-penzionom osiguranju , kojim su ukinute druga i treća kategorija invaliditeta. Penzioneri primaju 50 odsto prosečne invalidske penzije, a Branimir već nekoliko godina mesečno dobija samo 9.000 dinara. Supruga radi u „Korn-produktu" gde je plata neredovna i isplaćuje se u nekoliko delova, a u domaćinstvu s njima žive i nezaposleni sinovi i snaje sa unucima.
- Država nas prosto tera da radimo na crno jer nam je svaki drugi posao zabranjen pod pretnjom gubitka invalidske penzije. Posle 20 godina radnog staža u Železnicama Srbije proglašen sam invalidom rada, jer je to bio perfidan način da se firma reši navodnih tehnoloških viškova. Supruga ne radi, školujemo ćerku i jedva preživljavamo od 13.300 invalidnine - kaže Nikola Jari, žaleći se na diskriminaciju, jer invalidima rada ni pokretanje privatnog biznisa nije dozvoljeno.
- Primam invalidsku penziju od 11.000 dinara, supruga je kao tehnološki višak na socijalnom programu, a deca su bez posla. U mitrovačkoj industriji ventila radio sam 33 godine i zbog oštećenja vida postao invalid rada. Ko će mene sad ovakvog zaposliti, kad ni za mlađe posla nema. Pomoći niotkuda, prepušteni smo sami sebi, a do ispunjenja uslova za punu penziju treba preživeti - negoduje Miroljub Banjanin.
Prema rečima Ljubiše Samardžića, predsednika Udruženja invalida rada Sremske Mitrovice, koje postoji već 37 godina, položaj „ranjenika proizvodnje" nikad nije bio teži. Pun iznos invalidske penzije primaju samo oni koji spadaju u prvu kategoriju invaliditeta, dok oko 3.000 Mitrovčana prima upola manju penziju od republičkog proseka.
- Ministarstvo za rad i zapošljavanje ukinulo je besplatno banjsko lečenje za invalide rada. Nepravda je da za boravak u banjama mogu da konkurišu starosni penzioneri sa primanjima od 20.000 dinara, a invalidi rada se diskriminišu, iako su u izuzetno teškom položaju. Ovaj objekat u vlasništvu Fonda PIO sami održavamo, krečimo, farbamo, kosimo travu u dvorištu, jer od opštine pomoći nema - kaže Samardžić.
- Lokalna samouprava nikada nije, kako napominje, pokazivala sluha za invalide rada, izuzev u danima pred izbore kada ih se stranačke vođe naprasno sete. I pored brojnih zahteva, gradske vlasti im čak ni besplatan gradski i prigradski prevoz nisu obezbedile. Zbog novčane pomoći bolesnim članovima i dugovanja, račun Udruženja je blokiran - naglašava Samardžić. - Da nije odlične saradnje sa mitrovačkim sindikatima, preko kojih za svoje članove obezbeđuju ogrev, zimnicu, organizuju izlete i putovanja na more i banje na rate, Udruženje invalida rada u gradu na Savi, odavno bi se, kaže Samardžić, ugasilo.
