Izvor: Blic, 03.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne jenjava tuga za roditeljima
LESKOVAC - Visoka plavuša nervozno krši prste dok pogledom preleće po putnicima koji izlaze iz tek pristiglog autobusa iz Beograda. Odjednom se ispravlja i poleće ka jednoj ženi pedesetih godina. Baca joj se u naručje, grli je, ali u očima i jedne i druge nema suza.
To je prvi susret majke i ćerke posle 25 godina - O.I. (30) iz jednog leskovačkog sela i M.S. (52). M.S. je svoju petogodišnju ćerku napustila ostavivši je suprugu alkoholičaru i preudala se daleko, gde je izrodila >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << još dvoje dece.
- Za pet dana, koliko je bila u gostima kod nas, pričale smo o svemu, ali ne i o razlozima njenog odlaska. Tu temu smo kao po dogovoru zaobilazile. Otišla je, a nije čula ništa o mojim teškim ranama, o proplakanim noćima u kojima sam je bespomoćno dozivala, o borbi za preživljavanje... - priča O.I. odmahujući rukom.
O.I. je kad se udala ušla u dobru i domaćinsku porodicu i rodila dvoje dece. Poštovana je i voljena.
Ali, rane jade slične njenim u ovom trenutku u leskovačkom kraju preživljava oko 130 maloletne dece, smeštene u hraniteljskim porodicama. Tu decu napustili su nesavesni roditelji, ili ih je država uzela od roditelja koji nisu bili u stanju da se staraju o svom porodu.
Takav je slučaj dva brata i sestre, koji su kao mali oduzeti roditeljima i bili smešteni u Dom za nezbrinutu decu u Vranju, a sada se nalaze u dvema hraniteljskim porodicama u Jagodinskoj ulici u Leskovcu.
- Viđam povremeno majku, ali nemam neku veliku želju za njom. Otuđili smo se. Više mi nedostaje Vranje i moji tamošnji drugovi - priča D.Đ. (14) koji odnedavno živi u porodici Suzane Odabić.
U toj ulici žive još tri hraniteljske porodice sa šestoro štićenika. Sva deca pristigla su iz vranjskog doma. Na prvi pogled, ove porodice deluju idilično. Manja deca hraniteljice nazivaju majkama, njihove ocene u tek dobijenim knjižicama su duplo bolje nego prethodnih godina, spremaju se za more...
- Deca koja su bila svesna gubitka roditelja osećaju tugu i bol i mi sve činimo da im to umanjimo, da im stvorimo kućnu atmosferu. Ova manja deca, kao što je M.M. (šest) se ne sećaju svojih roditelja i njima je, čini se, lakše. M.M. je imala godinu i po dana kad je došla kod nas. Od prvog dana me zove mama i ja je obožavam. Ali, razbolela sam se od tuge kad sam čula da je ušla u program za usvajanje. Moj suprug i ja se nosimo mišlju da se prijavimo kao usvojioci - priča Biserka Jović.
Slađana Stanojević se upisala u knjigu staratelja kada je nedavno iz Zvečanske ulice preuzela petomesečnu bebu D.S. iz Bujanovca. Ova napuštena beba, koja je takođe ušla u program za usvajanje, unela je radost u dom Stanojevića.
- Toliko sam se vezala za nju, da je osećam kao svoje dete - veli Slađana dok ljubi bebine bose nožice.
Profesor veronauke Jelena Stojanović (26) i njena sestra Ana (20) iz Leskovca bile su odvojene od roditelja kao velike devojčice i smeštene u Dom za nezbrinutu decu u Vranju.
- Plakale smo celim putem do Vranja, a na grudima kao da je stajao neki veliki kamen. Mislim da smo završile škole i ostale normalne tako što smo bile vezane za crkvu, za pevanje u horu. Sreća je i to što smo imale gde da se vratimo, u stan svog umrlog oca. Mnoge naše drugarice iz doma su krenule stranputicom jer po izlasku nisu imale gde - pričaje sestre Stojanović.
Spora procedura za usvajanje
I pored velikog broja dece po hraniteljskim porodicama, malo je bračnih parova koji uspevaju da usvoje dete zbog spore sudske procedure, ali i zbog toga što budući roditelji traže samo zdravu decu. Jedini slučaj gde su usvojitelji insistirali na bolesnom detetu, desio se pre nekoliko godina u Bojniku. Porodica živi srećno. Inače, u proseku 10 usvojitelja dolazi na jedno dete.
Malo uspešnih među napuštenom decom
Prema navodima sociologa, malo je primera napuštene dece koja kasnije kao odrasli postanu uspešni ljudi.
- Na prste jedne ruke se u poslednjih desetak godina mogu nabrojati naši štićenici koji su završili visoke škole i dobili dobra radna mesta.
Ali gotovo niko od njih
nije krenuo stranputicom - ističe Divna Stojanović.
Neudate majke se više ne odriču beba
- Davno su prošla vremena kada su neudate majke ostavljale svoju decu u porodilištima, jer su u međuvremenu popustile patrijarhalne stege. Sada se često dešava da se roditelji odreknu svog prvorođenog deteta kad primete da ima neke anomalije. Ostave ga i nikada više ne pitaju za njega - kaže sociolog Divna Stojanović iz Centra za socijalni rad.
