Izvor: Politika, 03.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nazad u varvarstvo
Kada je u ponedeljak 17. jula sudija okružnog suda u Hagu, gospodin Hofhuis obznanio svoju odluku, veliki deo holandskog društva morao je ozbiljno da se zapita o prirodi svog ustavnog uređenja. Ova evropska zemlja, koju i inače u poslednjih nekoliko godina potresaju ozbiljna unutrašnja previranja u pogledu svog identiteta (pomenimo samo odbijanje evropskog ustava na prošlogodišnjem referendumu, ubistvo režisera Tea van Goga, porast ksenofobije), doživela je da se njena tradicionalna tolerantnost, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja ju je definisala kao vekovima najliberalniju državu Evrope, dovede do apsurda.
Naime, pomenuta odluka nije tek obična, svakodnevna presuda nekog od okružnih sudova, već presuda u jednom od onih sporova koji zasecaju u samu srž društva. A možda i u samu prirodu civilizacije. Reč je o presudi kojom je sud odbio da zabrani učešće na izborima takozvanoj Partiji bratske ljubavi, slobode i različitosti (PNDV), registrovanoj krajem maja ove godine. Ova nesvakidašnja politička grupacija koju nazivaju i Stranka pedofila, izazvala je razumljivo ogromne kontroverze svojim programom.
Suštinu tog dokumenta čini zalaganje za spuštanje zakonom dozvoljene granice za dobrovoljno stupanje u seksualni odnos maloletnim osobama sa sadašnjih 16 na 12 godina. Dakle, ideja je da punoletne osobe poput 62-godišnjeg zvaničnika partije Van den Berga, koji je inače 1987. bio osuđivan zbog seksualnog zlostavljanja jedanaestogodišnjeg dečaka, mogu slobodno da prilaze i stupaju u seksualne odnose sa osobama, kako se u reklamama kaže, "već od" 12 godina. Ovo se vidi kao prelazna faza a krajnji cilj je potpuno ukidanje te granice, odnosno puna legalizacija neograničene pedofilije.
No, u programu se nalaze i druge zanimljive ideje: dekriminalizacija dečije pornografije (dopuštanje legalnog privatnog posedovanja takvih snimaka), zatim dozvoljavanje seksualnog opštenja sa životinjama (naravno, uz zabranu njihove zloupotrebe), pa slobodno emitovanje pornografije tokom čitavog dana (samo bi se nasilna ostavila za kasne sate), šesnaestogodišnjacima bi bilo dopušteno da se pojavljuju u pornografskim filmovima i da se bave prostitucijom... A da, i besplatno putovanje železnicom za sve građane!
Pojava ovakve partije izazvala je zgražavanje Holanđana i podstakla razne vrste delatnosti i organizovanja kojim bi se oni onemogućili. Čak 82 odsto građana je bezrezervno za njihovu zabranu. Međutim, najpre je tužilac odbio da pokrene postupak za zabranu, a onda je i Okružni sud odbio zvaničan zahtev njihovih protivnika da im se onemogući političko delovanje. Obrazlažući presudu, sudija je istakao da sloboda izražavanja i sloboda udruživanja, koja uključuje i slobodu da se osnuje politička partija, čine osnovu demokratskog društva. Ta sloboda po njemu daje mogućnost građanima da "na primer iskoriste političku partiju kao sredstvo zalaganja za izmenu ustava, zakona ili određene politike". Ključno je, dakle, da partija nije pogazila nijednu normu pozitivnog prava, već se na pravno dozvoljen način organizovala u cilju izmene zakonodavstva sredstvima koja dozvoljavaju ustav i pozitivni propisi.
Holandski zvaničnici su poštujući svoju pravnu tradiciju samo sledili formalne kriterijume ne ulazeći u supstancijalna pitanja, i držali su se nasleđenih ideja da je tolerancija manjinskih i nepopularnih mišljenja i pokreta neophodna za očuvanje temelja holandskog društva. Međutim upravo u tome i jeste problem, jer ovaj pokret kao nijedan drugi dovodi u pitanje same temelje civilizacije.
Tvrdnjom da je na biračima da prosude zalaganja određenih partija, sudija je otvorio procep za podrivanje temelja ljudskog društva kakvo poznajemo. Naime, hipotetički je moguće da ova partija uđe u Parlament, osvoji dovoljnu većinu i promeni zakon tako da ostvari načela svog programa. Argumenti da je to ionako logično kad se legalizuju gej brakovi ne stoje; tu su u pitanju punoletne, racionalne osobe koje mogu da odgovaraju za svoje ponašanje; dvanaestogodišnjak to ne može.
Ovim nije samo postavljen problem odnosa prava prema moralu, običajnosti i samim osnovama savremenog uređenja, već je pokrenuto i pitanje o samom smislu civilizacije. Civilizacija je rezultat ljudske emancipacije od varvarstva i prirodnih nagona. Sve institucije koje čovek već hiljadama godina pravi, sačinjene su kao spektar konvencija konstruisan da ga uzdigne i odvoji od životinje koja sledi svoje najprimitivnije instinkte. Međutim, levičarska fascinacija oslobađanjem svake vrste (posebno seksualne), čini se da je okrenula ovaj proces u suprotnom pravcu zaboravljajući životinjsku osnovu čoveka. Kad se jednom krene, pitanje je ima li granice. Ako birači mogu da odluče da spuste granicu seksualne upotrebe dece, zašto sutra ne bi uz odgovarajuću propagandu odlučili da ukinu zabranu incesta?
Možda je najilustrativniji za ovu tendenciju "popuštanja kočnica" predlog PNDV-a da svako može da se pojavljuje go na ulici. Odbacivanje odeće, o čemu takođe birači mogu da odluče, jeste metafora za odbacivanje čitave civilizacije. Izbori su 22. novembra.
Saradnik Instituta za evropske studije, Beograd
Miša Đurković
[objavljeno: 03.08.2006.]
