Izvor: Blic, 09.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nauka je njihova strast
Nauka je njihov život i njihova najveća strast. Godine koje su proveli učeći teško je izračunati. Ljiljana, Dragana, Saša i Stevan jedva da su prešli tridesetu godinu života, a već su doktori nauka. Ovi mladi ljudi nemaju svoj stan, voze se gradskim prevozom, ali entuzijazam i glad za znanjem ih ne napuštaju.
Doktorka Ljiljana Kontić na posao putuje iz Novog Sada jer, kako kaže, teško bi mogla da plaća podstanarsku sobu u Beogradu, gde na Institutu za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << evropske studije radi kao naučni saradnik. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu (prosek 9,33) kada je imala 23. godine, gde je i magistrirala sa nepunih dvadeset i pet. Doktorat iz oblasti strategijskog menadžmenta odbranila je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kada je imala samo 29 godina. Ova mlada i lepa žena uvek je, kaže, imala jasan cilj...
- Da naučim što je moguće više iz oblasti koja me zanima. Diplomirala sam 1999, neposredno nakon bombardovanja, ali bez obzira na tadašnje okolnosti htela sam da nastavim školovanje. Stvari oko sebe nisam posmatrala kao nešto što bi moglo da me zaustavi, naprotiv - kaže Ljiljana Kontić, priznajući da je ipak bilo situacija kada se pitala čemu toliki rad i trud.
Malodušnost bi je brzo napuštala. Nikada, kaže, nije ni pomislila da ode u inostranstvo.
- Iako sam od mojih kolega, koji su godinama odlazili iz zemlje, stalno slušala da su uslovi za rad mladih naučnika u svetu daleko bolji, rešila sam da ostanem ovde iako nije bilo lako... - priča Ljiljana.
I pošto je sve izdržala, kaže da joj pomalo smeta kada oko sebe čuje: mlada si, rano si doktorirala, ima vremena, sačekaj...
- Ali meni sada treba šansa da pokažem svoje znanje - priča Ljiljana.
Kada je Aleksandar Mijalković doktorirao 2006. godine, kao prvi doktorant Fakulteta za bezbednost u Beogradu, imao je samo dvadeset i osam godina. Sledeće godine izabran je za docenta na novoosnovanoj Kriminalističko-policijskoj akademiji u Zemunu. Aleksandrov put od Srednje škole unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici gde se, kaže, školovao „za običnog policajaca", do titule doktora nauka nije bio lak. Redovne studije na Policijskoj akademiji u Beogradu završio je 2001. godine kao najuspešniji student u istoriji ove ustanove, gde je i magistrirao kao najbolji u svojoj generaciji.
- Kako sam izdržao i koliko mi je bilo potrebno rada i odricanja, znamo samo ja i moja porodica. Potičem iz skromne, radničke porodice koja je imala razumevanje za moju strast prema nauci. Moj radni dan je u proseku trajao 14-15 sati - kaže Aleksandar Mijalković.
Ipak, Aleksandar priznaje da je više očekivao od novog statusa i diplome doktora nauka.
- Svestan sam da je doktorat samo ulaznica za bavljenje naučno-istraživačkim radom i da krupne promene ne mogu da se dese preko noći. Najveći problem mi je što još nemam rešeno stambeno pitanje. Stanujem u objektu za samački smeštaj radnika MUP-a u Durmitorskoj, a vikendom putujem u Pirot gde mi žive supruga i roditelji. Supruga i ja na proleće očekujemo bebu, pa mi je žao što svojoj porodici nisam uspeo da obezbedim uslove za pristojan život - priča Mijalković.
Aleksandar je prema rečima njegovih studenata jedan od najomiljenijih profesora na Akademiji, gde radi kao asistent.
Docent dr Stevan Stojadinović je ostao da radi na Fizičkom fakultetu gde je i diplomirao, magistrirao i doktorirao. Stevan veruje da se položaj naučnika u Srbiji u poslednje vreme popravio i nema , kaže, na šta da se požali.
- Laboratorija u kojoj radim je sada opremljena savremenim sredstvima i pravo je uživanje raditi u takvim uslovima. U nauku se ulaže više nego ranije. Ispunjava me rad sa studentima, zadovoljan sam. Mene nikada nije zanimao odlazak u inostranstvo. Kada bih opet birao, izabrao bih isti put, jer nauka je moj život - kaže Stevan Stojadinović, koji je do sada već objavio desetak radova u vodećim međunarodnim naučnim časopisima.
Dragana Jović završila je Prirodno-matematički fakultet (odsek za fiziku) u Kragujevcu, sa prosekom iznad 9,00. Magistrirala je na Fizičkom fakultetu u Beogradu, gde je i doktorirala 2006. godine sa nepunih trideset godina. Radi na Institutu za fiziku kao naučni saradnik, objavljuje naučne radove u vodećim međunarodnim časopisima, a uspela je da objavi i dve monografije. Dragana je i dalje podstanar, stanuje kod poznanika kako bi lakše prebrodila podstanarske muke.
- Do pre tri godine, dok sam bila na postdiplomskim studijama, stanovala sam u studentskom domu. Ipak, uspela sam da doktoriram pre roka. Entuzijasta sam i verujem da se položaj mladih naučnika u našoj zemlji polako popravlja - kaže Dragana Jović.
Ona planira da uskoro ode na postdoktorske studije u inostranstvo.
Kada se jednom „navučete", glad za znanjem ne prestaje - kaže Dragana.
Na posao čeka 45 doktora nauka
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji je u septembru 2007. godine na posao čekalo 31.286 fakultetlija, ali i 45 doktora nauka.
