Izvor: B92, 12.Jun.2023, 18:38

Nauka i zdravlje: Koliko vas boli? Odgovor na ovo naizgled jednostavno pitanje prava je zamka za naučnike

Nauka koja se bavi bolom je kompleksna, a procena bola kojom se ona bavi je subjektivna, pa samim tim vodi ka neobjektivnom i neadekvatnom lečenju. Sada međutim, naučnici tragaju za pouzdanim, objektivnim merenjem bola.

Koliko vas boli? Neko bi pomislio da je to jedno od najjednostavnijih pitanja u zdravlju i medicini. Ali činjenica je da to može da bude izuzetno komplikovano pitanje na koje je teško objektivno odgovoriti.

Uzmite doktora koji ima dvoje pacijenata >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji imaju bolne grimase na licu i koji koriste slične reči da opišu njihovu bol. Da li doktor može da bude siguran da oni doživljavaju isti stepen bola?

Šta ako on po navici potcenjuje njihovu patnju? Šta ako jedan od njih već duže vremena pati od bolova na koje se već i navikao?

I šta ako doktor ima neku vrstu predrasude zbog koje će jednom od ovih pacijenata verovati više nego onom drugom?

Bol je jako komplikovana zverka sa kojom se hvatamo u koštac, nešto što je teško izmeriti, a shodno tome i lečiti.

Bol može da predstavlja važan pokazatelj problema i ukoliko ga ne ispitamo, moguće je da smo protraćili šansu da spasimo život - a možda je i nešto bezazleno.

Mogu li nove tehnologije da obezbede način da se zaobiđu predrasude i pristrasnost u tretiranju bola kod pacijenata?

Neke inovacije koje se danas razvijaju pokušavaju da popune tu prazninu i da obezbede objektivno "čitanje" nivoa nečijeg bola.

Ove tehnologije se zasnivaju na pronalaženju "biomarkera" za bol - merljivih bioloških varijabila koja su u uzajamnoj vezi sa doživljavanjem bola.

"Bez biomarkera nećemo biti u stanju da na pravi način postavimo dijagnozu bola - i da ga tretiramo na adekvatan način", kaže Sab.

"Nećemo biti u stanju da predvidimo verovatnoću da će neko ko ima akutnu povredu leđa početi da prelazi u stanje hroničnog bola otpornog na tretman tog stanja i nećemo biti u mogućnosti da objektivno pratimo reakciju na nove terapije tokom kliničkih ispitivanja".

Postoji nekoliko kandidata za biomarkere. Naučnici u Indijani su razvili krvni test koji je u stanju da identifikuje veoma specifičan skup gena koji ima ulogu u odgovoru samog organizma kada se pojavi bol.

Nivoi ovakvih biomarkera mogu da pokažu ne samo da neko oseća bol, već i koliko je taj bol žestok.

Detaljnije analize povreda ili stanja koje proizvodi bol bi ponekada mogle da pomognu da lečenje postane bolje i pravičnije.

Pristup poznat pod nazivom Kelgren i Lorens, koji je prvi put primenjen 1957, proučava stepen fizičkih promena kolena zahvaćenog osteoartritisom.

Jedna od najčešćih kritika ovog tretmana se odnosi na to što pacijenti nižih primanja, kao i oni koji dolaze iz manjinskih grupa, najčešće osećaju viši stepen bola kod ovakve dijagnoze.

To predstavlja dvostruki udarac za te pacijente.

"Zbog toga što stepen oštećenja ima veliki uticaj na to koga lekari šalju na operaciju kolena, pomenuti pacijenti mogu da budu potisnuti u drugi plan pri slanju na operaciju", kaže Pirson.

Pirson i njene kolege sa Stenforda su razvili novi algoritam koji bi mogao da pomogne u ovakvim situacijama.

"Koristimo dubinski pristup u potrazi za dodatnim aspektima koji imaju veze sa bolom tragajući za njima u rendgenskim nalazima koji su lekarima možda promakli, a koji bi mogli da objasne povišeni nivo bola kod pacijenata koji nemaju adekvatan nivo zdravstvene nege.

"Takođe, navodimo algoritam da predvidi bol posle analize rendgenskih snimaka kolena.

"Možete i sami da zamislite da, u osnovi, koristimo taj algoritam da pomognemo lekarima da na bolji način procenjuju ko je za operaciju i da ih upozorimo - 'Rekli ste da pacijent nema fizički oštećeno koleno, ali ovde smo na rendgenskom snimku otkrili neke indikacije koje bi mogle da pomognu'.

"Želite li da još jednom pogledate snimke?"

Ovaj algoritam mora još da se doradi pre nego što ode u stvarni svet, kaže Pirson, a pred njim su brojni izazovi uobičajeni u medicini u kojoj postoji upliv veštačke inteligencije (AI): razvoj tehnologije i obučavanje ljudi da rade u skladu sa algoritmom.

Ali ona je uzbuđena zbog toga što je njen algoritam uspeo da u kolenu pronađe signale koji nagoveštavaju bol i koji mogu da pomognu u smanjivanju raspona bola.

Dodaje da ova tehnika otkriva potencijal veštačke inteligencije u umanjivanju donošenja pristrasnih odluka u zdravstvu.

"Često sam uključena u probleme kod kojih je medicinsko znanje sasvim sigurno neadekvatno i to je nešto što naročito pravi probleme pacijentima koji su kroz istoriju bili zanemarivani, kao što su na primer rasne manjine i žene", kaže Pirson.

U svakom slučaju, dodaje ona, algoritmi slični ovom njenom neće rešiti kompletan problem - u slučaju osteoartritisa kolena.

"Nije sad baš da naš algoritam ima neke fantastične i magične moći da predvidi bol", kaže ona.

"Ali mi se poredimo sa osnovnim razumevanjem bola koje je dosta loše i sa procenom ozbiljnosti koja je razvijena pre više decenija i to u izrazito beloj britanskoj populaciji, pa tako i nije bilo preterano teško unaprediti proces zasnovan na ovakvim osnovama.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...