Izvor: Blic, 18.Mar.2016, 10:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naučnici nuklearkama hteli da raznesu rečna korita, kanale i luke, a razlozi su NEVEROVATNI
Američki naučnici serijom nuklearnih eksplozija planirali su svojevremeno da raznesu više lokacija u svetu, a razlozi su bili neverovatni.
Ove se godine navršava 60 godina otkako je američka Komisija za atomsku energiju (AEC) čvrsto naumila da svojim projektom "Plowshare" pronađe "mirnu" primenu atomskih bomba.
Bili su vrlo ambiciozni i vrlo maštoviti. Entuzijastičnim vladinim naučnicima padalo je na pamet da bi uz pomoć niza kontrolisanih nuklearnih eksplozija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mogli da raznesu prostor za luku na Aljasci.
Ili da bi mogli da razore duboko u podzemlje kako bi oslobodili prostor za podzemni rezervoar u Arizoni. Ili vešto i lukavo usmerenom nuklearnom eksplozijom probuše tunel za put I-40 kroz planinu Bristol kod Los Angelesa.
Srećom pa su od skoro svega toga odustali zato što su zapeli već na prvoj prepreci kad su krenuli sa podzemnim nuklearnim eksplozijama na mestima za koja su pretpostavljali da bi takvi žestoki udari mogli da izazovu velike pukotine u plinskim i naftnim slojevima iz kojih bi se onda lakše crpeli nafta i plin.
Bila je to ideja jako bliska današnjem "fracking"-u. Ispostavilo se, međutim, da bi plin koji bi nakon takvih eksplozija bio redovno zagađen radijacijom koja se iz njega više nije mogla ukloniti.
A tu je bila i kvaka sa Amerikancima koji su vrlo brzo shvatili da nuklearne bombe ispuštaju radijaciju koja oblacima može preći hiljade kilometara pre nego što nekoga "usreći" radioaktivnom kišom.
Nekoliko godina su vlasti ipak detonirale atomske bombe u te svrhe.
1962. godine je tako u Nevadi eksplodirala nuklearna eksplozija Sedan koja je kupolu stena i zemlje digla čak 90 metara u vazduh, proslavivši se i kao eksplozija koja je Amerikance zasula radioaktivnom radijacijom kao nijedna druga.
Bomba snage 104 kilotona izbacila je iz rupetine 11 miliona tona zemlje i stena, ostavivši na tom mestu 100 metara dubok i 390 metara širok krater. Reč je o tako impozantnoj rupetini da su je ubrzo zakonom zaštitili smestivši je u Nacionalni registar istorijskih mesta.
O onome što su naučnici sve nameravali da naprave svedoče dokumenti iz Predsedničke knjige Lindona B. Džonsona.
Bombama su hteli da krote rečne brzake po Brazilu, da izbuše mediteransku obalu u Egiptu kako bi tamo sagradili hidroelektranu, čak im je padalo na pamet da bi sa nekoliko stotina nuklearnih eksplozija mogli da prekopaju postojeći panamski kanal kako bi ga proširili jer su stalne svađe sa Panamom svakako mogle da dovedu do problema u održavanju kanala.
Jedna od varijanti im je bila da direktno kroz Nikaragvu raznesu sasvim novi kanal koji su zatim hteli da nazovu "Pan-atomski kanal".
.jpg)
