Izvor: Blic, 31.Dec.2010, 02:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastavićemo da razvijamo naš Beograd
Mogu da se složim da uvek može bolje, ali realno sam zadovoljan kako je protekla 2010. godina. Dosta stvari je urađeno i primećujem da najveći broj ljudi vidi tu novu energiju i pokazuje volju da se ide napred. Očekujem da tako bude i u narednoj godini, da neke velike projekte privedemo kraju, a neke započnemo. Mislim da Beograd ide u dobrom pravcu, da se to prepoznaje i da Beograđani vide da se radi, kaže za “Blic” gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.
- U 2010. je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << završeno pet novih vrtića, rekonstruisan je Bulevar kralja Aleksandra, petlja Careva ćuprija je puštena u rad... U 2011. uvodimo i nove, lepe stvari, poput poklona za novorođenčad, a počinjemo i projekte koje zajedno finansiraju grad i republika, poput Obrenovačkog mosta, kanalizacije u nekim delovima grada, uređenje Mirijevskog bulevara - priča Đilas.
Budžet za 2011. godinu planiran je tako što se imalo u vidu da oporavak privrede ide sporije, a bez jačanja privrede neće ni biti njegovog povećanja.
- Jačanje privrede znači veće plate, samim tim i više para od poreza na dohodak građana i transfera lokalnim samoupravama... Sa svoje strane grad će pojačati finansijsku disciplinu jer nećemo da prihvatimo da oni koji svoje obaveze ne plaćaju ispadnu pametniji od građana koji redovno izmiruju svoje obaveze. Takav sistem ne može da funkcioniše - kaže gradonačelnik.
Kako mislite da ih naterate?
Kriza smanjila investicije
U oblasti urbanizma, kaže Đilas, situacija nije najsjajnija jer mali broj investitora podnosi zahteve.
- Izdate su 722 lokacijske dozvole na osnovu koje se podnose zahtevi za izdavanje građevinskih dozvola, ali je uslov potpisan ugovor sa Direkcijom za građevinsko zemljište i plaćena naknada za uređenje. Za 14 meseci podneto je samo 80 zahteva za građevinske dozvole. Investitori, dakle, nisu samovoljno išli u dalju proceduru. Inače, mi i sada imamo za 1,5 miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora izdate dozvole i odobrenja, a njihova vrednost je oko dve milijarde evra. Međutim, evidentno je da nema tržišta za to. Garantujem da nijedan ozbiljan investitor koji bi ovde došao da gradi ne bi imao problema, samo je pitanje da li ima para - kaže Đilas.
- Naterali smo Vladu da plati tri milijarde dinara duga za grejanje pod istim uslovima kao što su to mogli građani ili firme. Počinjemo sa naplatom tako što ćemo odbijati 30 odsto od plate. To će se prvo odnositi na zaposlene u gradskoj upravi i preduzećima jer je sramota da neko prima platu iz budžeta, a da ne plaća ljudima koji rade, na primer u "Beoelektranama”. Imovina će se oduzimati i sudski. Teže je kada neke stvari ne zavisi samo od grada, već i od drugih nivoa vlasti, ali moramo zajedno da radimo i mislim da smo se izborili da se reč Beograda poštuje. Svako ko živi u prestonici ima mogućnosti za kvalitetniji život, ali mora da ispunjava svoje obaveze prema gradu.
Tokom 2010. godine grad se nekoliko puta zaduživao. Da li se ta praksa nastavlja i u 2011. godini?
- Mi smo jedini grad u zemlji koji je izašao pred svoje sugrađane, dao jasne podatke o zaduženjima, kao i kada se ona i kako vraćaju. Naše zaduženje je nekoliko puta manje od iznosa koji nam zakon dozvoljava. Kredite ćemo uzimati od EIB-a i EBRD-ja za projekte koje oni podržavaju. Razumem da je to dobra tema za kritiku, ali zadužujemo se za stvari od kojih će koristi imati i deca naše dece, a ne da bismo delili plate.
Za šta konkretno?
- Mislim da Beograđani ne treba da se voze narednih deset godina u autobusima kakve trenutno imamo, već da treba da kupimo 250 novih. Zadužićemo se i za to, ali i za neke nove infrastrukturne projekte. Dobar primer je most preko Ade Ciganlije. Pre tri godine ideja je bila da se on gradi iz kredita, a pristupni putevi iz budžeta koji je bio skoro 900 miliona evra. Međutim, do danas smo, uzimajući u obzir i kurs, izgubili i pristupne puteve i deo mosta. Pitam se da li zbog toga grad treba da stane, da sačekamo da sve prođe, pa da nastavimo da ga gradimo tako da tek za 15 godina možemo da se popnemo na njega? To ne dolazi u obzir... Most ćemo završiti, to će dovesti do većeg protoka saobraćaja, brže će se stizati od tačke A do tačke B, ljudi će moći svakog dana da urade više, a ako se više radi, time se pravi i više para. Kada ima više para, bolje se živi i više ulaže u još kvalitetniji život.
Da li i dalje imate rezerve prema izgradnji mosta Zemun-Borča?
- Sada su mnogo manje nego pre četiri meseca. Urađen je idejni projekat, radi se glavni, a u januaru očekujemo da on bude i prihvaćen. Mislim da je poslednja poseta njihovih zvaničnika dala novi vetar u leđa ovom projektu i da je povećala ozbiljnost izvođača. S druge strane, mi i republika moramo da završimo eksproprijaciju zemljišta. Na proleće 2011. će most početi da se gradi.
Najavljivali ste uvođenje video nadzora u vrtiće i škole, ali je ipak utisak da nije previše urađeno na tom polju?
- Povećava se broj opština na kojima se taj posao radi. Zemun je to već uradio, rađeno je u Rakovici, Novom Beogradu, na Savskom vencu, Vračaru, u Starom gradu, a Palilula je sistem uvela još ranije. Mislim da će opštine najveći deo posla završiti do kraja 2011. i da ćemo tada moći da se pohvalimo rezultatima.
U čemu još smatrate da niste uspeli?
- Ne mislim da nismo uspeli u uvođenju video nadzora. To je zahtevan projekat koji se realizuje zacrtanom dinamikom. I pored mnogo uloženog truda i novca, nije napravljen vidljiv pomak kada su u pitanju psi lutalice. Do sada je po 1.000 pasa sterilisano svake godine, a 2010. njih 5.000. Odvojen je ozbiljan novac u budžetu za izgradnju azila, gde će trajno biti smešteno 5.000 pasa, da ih ne vraćamo na ulice. Ipak, rešenja neće biti dok vlasnici pasa ne promene način ponašanja, a to je da ne dozvole parenje svojih ljubimaca i da potom mladunce izbace na ulicu. S tim ne možemo da se izborimo. Ići ćemo na nova rešenja, da vlasnici pasa budu u obavezi da sterilišu ljubimce o trošku grada, osim ako nisu registrovani kao odgajivačnice.
Kako tumačite nedavno prezentovano istraživanje u Skupštini grada, koje pokazuje da Beograđani smatraju da prestonica ide u dobrom pravcu?
- To me ispunjava, daje mi energiju da nastavim dalje. I meni i mom timu. Jer ako skoro dve trećine sugrađana smatra da grad ide u dobrom smeru, što je odličan rezultat, nema boljeg pokazatelja kako treba raditi i u 2011. Ona će biti teška, ali sam siguran da ćemo zajedno sa Beograđanima i tu prepreku uspešno preskočiti.Kredite ćemo uzimati i u 2011. i to za stvari od kojih će koristi imati i deca naše dece, a ne da bismo delili plate
Ko sve može da računa na pomoć grada u 2011?
- Nijedna kategoriji Beograđana neće ostati bez onoga na šta su imali pravo i u 2010, od poljoprivrede do socijalnih davanja... Ipak, neke od tih stvari nama već otvaraju nove probleme. Na primer, imamao 15 vrtića više i u njih ide nekoliko hiljada dece više, a nama to sad znači drastično povećanje subvencija koje su bez tih vrtića bile 50 miliona evra. Podsećam vas da u ovom gradu niko ne plaća ekonomsku cenu vrtića, već subvencionišemo sve Beograđane. To jeste doprinos grada natalitetu, ali je veliki problem jer je u pitanju više od 10 odsto gradskih prihoda. Nije realno da za prosečnu cenu od oko 40 evra mesečno neko brine o detetu osam sati, da ono ima kvalitetnu ishranu, časove engleskog, pa logopeda ako treba... Morali smo da povećamo i cenu gradskog prevoza, a uspeli smo i da izguramo celu godinu bez povećanja cene grejanja, zbog čega smo imali problem sa dugovanjima. Sve ovo nije pitanje političkih, već ekonomskih odluka jer ako hoćemo grejanje, moramo da ga platimo. Videćemo kakva će situacija dalje biti, ali ne možemo jednostavno da idemo ispod onoga što je životni minimum. To grad neće moći da izdrži.
