Izvor: B92, 05.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastavak spora BiH vs SCG
Sarajevo -- Pred Međunarodnim sudom pravde nastavlja se završna rasprava po tužbi kojom Bosna i Hercegovina tereti Srbiju i Crnu Goru za genocid.
Po završetku sedmodnevne uvodne reči pravnog tima Bosne, od srede u sudnici počinje iznošenje kontraargumentacije SCG. Zastupnici Beograda pokušaće, između ostalog, da ospore i samu nadležnost suda da presuđuje po bosanskoj tužbi.
U uvodnoj reči glavnog pravnog zastupnika SCG, profesora Radoslava Stojanovica, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << biće, između ostalog, ponovljen stav Beograda da je Sarajevu vise puta nuđeno da, zarad izgradnje prijateljskih, dobrosusedskih odnosa, dve bivse jugoslovenske republike, spor bude rešen van suda. Potom će se deo pravnog tima (Srbije i Crne Gore), na čelu sa profesorom Tiborom Varadijem baviti pitanjem nadleznosti Međunarodnog suda da presuđuje u sporu. Buduci da nije sud opste nadleznosti taj sud ne moze da se bavi tuzbom protiv SCG, kaže za b92 Vladimiri Đeric, advokat iz pravnog tima SCG: "Cela koncepcija osporavanja nadležnosti suda je proizišla iz činjenice da smo mi 2000. godine postali članica UN-a i da smo 2001. pristupili Konvenciji o genocidu. Iz toga proizilaze dve stvari: da pre toga nismo bili članica UN-a i prema tome nismo mogli da se pojavimo pred sudom, jer samo članice UN-a uz neke izuzetke, koji ovde nisu primenljivi, mogu da se pojavljuju pred sudom".
Jedan od ključnih argumenata tima SCG biće odluka Međunarodnog suda iz decembra 2004. godine da odbaci tuzbe SCG protiv članica NATO posto je konstatovao da u vreme kada ih je podnela 1999. g, tadasnja SRJ nije bila članica UN. Istom odlukom je utvrđeno da članstvo SRJ u UN počinje od novembra 2000. godine: "Mi ćemo od toga krenuti pred sudom i pokazaćemo da sud ne može da sudi, a onda ćemo videti da li će to sud da prihvati. Podsetiću da je u NATO sporu postojala velika podela u sudu, ta je odluka doneta sa osam glasova, prema sedam".
Podsećamo, na početku rasprave pravni tim BiH ustvrdio je da ce dokazati da je u Bosni počinjen genocid za koji je odgovoran vrh nekadašnje SRJ. U argumentaciji BiH moglo se, međutim, čuti i da se odgovornim za zločine u Bosni može smatrati i ceo narod koji se nije usprotivio svojim liderima.
Uzburkavanje oko tužbe u BiH
Javnost u BiH zatečena je izjavom jednog od zastupnika pred Sudom pravde da se vrši pritisak na njih da povuku tužbu.
U jeku procesa u Hagu, autor tužbe Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore, profesor međunarodnog prava sa univerziteta u Čikagu, Frensis Entonij Bojl izjavio je da se upravo u ovim trenucima vrši snažan pritisak na bosanskohercegovačku stranu da povuče tužbu.
Tokom intervjua za politički magazin Javna tajna Televizije BiH, Bojl je rekao kako u tom svetlu treba posmatrati i nastojanja međunarodne zajednice da se što pre potpiše sporazum o ustavnim reformama, kako bila preduhitrena eventualna presuda u korist BiH. Ona bi, kako kaže, dramatično promenila političke okolnosti u zemlji.
Prema njegovim rečima, pritisak na BiH usmeren je na dva fronta. Prvo, zahtevi da se odustane od tužbe vuku korene još od Ričarda Holbruka iz vremena potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a u poslednje vreme to je pokušao iznuditi britanski šef diplomatije Džek Stro.
S druge strane, politički krugovi, koji navodno žele nastavak politike polovičnih rešenja i loših kompromisa, nastoje pronaći modus za održavanje sadašnjeg stanja, čak i u slučaju da proces u Hagu bude presuđen u korist BiH. To praktično znači da se vodi borba za sprovođenje ustavnih reformi, čija bi politička rešenja takvu presudu učinila praktično beskorisnom. Pod tim se podrazumeva očuvanje sadašnje političke u teritorijalne strukture sa neprikosnovenim postojanjem dvoentitetske podele.
Bojl je takođe optužio sadašnji ekspertski tim Bosne i Hercegovine da zapravo priprema teren za vansudsku nagodbu. Jedino tako se može objasniti odluka zastupnika BiH Sakiba Softića da ne dozvoli izvođenje svedoka u procesu pred Sudom pravde. Zbog toga, kako je rekao, tim BiH ne namerava da podnese zahtev za ukidanje Republike Srpske u slučaju da dobije proces. Iako pravni zastupnici u Hagu nisu komentarisali istup advokata Bojla, njegovi stavovi su imali snažan odjek u Bosni i Hercegovini.
Reakcije javnosti, međutim, ne ostavljaju mnogo prostora timu BiH za takva razmišljanja. Pristanak na takve ucene, kako ih je izneo Bojl, bio bi kraj ne samo nadama Bošnjaka da će doći pobede u tom procesu, nego i celom sadašnjem bošnjačkom političkom vrhu, javlja dopisnik B92 iz Sarajeva Amir Sužanj.
.jpg)
