Izvor: B92, 18.Jul.2012, 14:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Nastavak prakse kontrole medija"

Beograd -- Prodaju Politike stručnjaci koji se bave borbom protiv korupcije vide kao dokaz da se nastavlja praksa da nisu poznati vlasnici medija niti ko ih kontroliše.

"Čim se nešto krije znači da postoje neke loše namere", ocenjuje za Tanjug član Saveta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković i naglašava da slučaj "Politike" i to što se vlasnik očito krije govori da se nastavlja praksa da mediji budu kontrolisani i da se vlasnici ne znaju.

"Šuković napominje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da se tu radi o privatnom transferu koji država ne može da kontroliše, ali može da ga učini transparentnijom i da monopolska komisija ustanovi da li se tom kupovinom narušava koncentracija vlasništva na tržištu i da li postoji monopol.

"Država može da onemogući transakcije dok se ne utvrdi vlasnik", smatra on.

"Da li nova vlast može da utvrdi ko je vlasnik Politike? Ako hoće, može da utvrdi i da utvrdi račune koje imaju političari u intostranstvu - to na primer u Grčkoj postoji već odavno", rekao je Šuković.

On napominje da treba preispitati koji propusti dozvoljavaju netransparetnu kupovinu u kojoj se pojavljue ad hok firma u inostranstvu sa malim početnim kapitalom i da to treba otkloniti

Članica Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić naglašava da bi država konačno trebalo da počne da utvrdjuje ko su vlasnici medija i to kontrolom tokova novca.

"Savet je radio izvrštaj o medijima i pokazalo se da smo samo u malom broju slučaja došli do podataka o vlasnicima medija", podsetila je Vasilić.

Ona kaže za Tanjug da se postavlja pitanje zašto država nije iskoristila pravo preče kupovine koje je imala kao vlasnik 50 odsto akcija "Politike" budući da je na to imala pravo po Zakonu o privrednim društvima.

Ukoliko je tačno da je VAC početkom aprila ponudio "Politici a.d." da kupi 50 odsto akcija po ceni od 4,7 miliona evra, uz preuzimanje odredjenih obaveza govori da država ništa nije uradila i da je propustila da iskoristi to pravo.

Kako je ukazala, sada država ne može ništa više da uradi po pitanju vlasništva, ali može da utvrdi ko je novi vlasnik i po kojoj je ceni VAC prodao udeo u "Politici".

"Prvo je bilo reči da državi nije ponudjeno pravo preče kupovine, a onda da je u aprilu ipak bilo takve ponude, a da država navodno nije odgovrila zbog neuredne ponude. Svaka pnuda je uredna ako sadrži odredjenu cenu i rokove, a ako je VAC to poslao, a verujem da VAC sigurno zna kako se pišu ponude, takva ponuda je uredna", rekla je Vasilić.

Ona objašnjava da ukoliko ponuda zaista nije sadržale te elemente onda je odmah trebalo reagovati i zatražiti i od VAC-a tražiti urednu ponudu.

"Činjenica da država ništa nije uradila, ne znači da je ponuda bila neuredna, već da je država propustilstila pravo preče kupovine", rekla je Vasilić.

Sada bi, prema njenom mišljenju, trebalo utvrditi po kojoj ceni je prodat udeo nemačke kompanije, jer ukoliko je ta cena manja od one koja je ponudjena državi, država može smatrati da ta prodaje nije pravno valjana.

Član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić smatra da bi sada trebalo ispitati ugovore koji su zaključeni prilikom prodaje udela "Politike" nemačkoj kompaniji i utvrditi da li u tim ugovorima omogućeno da se "Politika" dalje može prodavati.

"Treba ispitati kakvi su ugovori sklopljeni, ako ste ugovorima omogućili da se ona može prodavati, tu se ne može ništa uraditi, o tome je trebalo ranije razmišljati i država je trebalo da se osigura", rekao je Čupić.

On ocenjuje da je ovakva transakcija bila moguća i zbog toga što još uvek nije donet zakon o poreklu imovine, koji bi propisao da se ništa ne može prodati ukoliko nisu poznati vlasnici.

"A kod nas je sve do sada prodato da se nisu znali vlasnici. Mora da postoje neki kriterijumi da ne može niko da kupuje ako se ne zna koji je vlasnik i odakle mu pare", istakao je Čupić.

Kako smatra, donošenje takvog zakona i uvodjenje takvih kriterijuma je test za novu vlast ukoliko zaista želi da se bori protiv korupcije.

"Ako hoće zaista da se bori protiv korupcije, neka krene sa tim, ali treba da radi i na oporavljanju institucija - ili da Agencija dobije istražne funkcije ili da se naprave specijalna odeljenja za bornu protiv korupcije u okviru policije i tužilaštva", zaključio je Čupić.

Politika, najstariji list na Balkanu, od ponedeljka 16. jula ima novog vlasnika. 50 odsto kapitala prešlo je u ruke firme "East Media Group" iz Moskve.

SNS tvrdi da iza promene vlasništva "Politike" stoji Demokratska stranka i da se isti scenario sprema i "Večernjim novostima".

Ove navode negirao je juče DS u svom saopštenju, ali i potpredsednik ove stranke, Dušan Petrović, koji je rekao da nema veze sa promenom vlasništva u Politici.

Udruženja traže da nova vlada reaguje

NUNS pozvao danas nadležne u odlazećoj Vladi i dnevnom listu Politika da javnosti hitno predoče sve relevantne podatke o vlasničkom transferu u tom listu.

U saopštenju, Nezavisno udruženje novinara je navelo da očekuje da nedoumice povodom kupoprodaje dela Politike budu objašnjene što pre, čime bi se sprečile spekulacije i politička nadgornjavanja dosadašnje i buduće vlasti.

Kako se navodi, u protivnom medijska scena će biti dodatno urušena i ugrožena sloboda medija i javne reči, za koju se svi deklarativno zalažu.

"Činjenica da je VAC kao suvlasnik Politike odavno najavio prodaju svog udela ne objašnjava zašto je kupoprodaja obavljena netransparentno", piše u saopštenju.

NUNS pozdravlja odluku države da ne iskoristi pravo preče kupovine, pošto se i Medijskom strategijom obavezala na povlačenje iz vlasništva u medijima.

"Istom tom strategijom država se obavezala i na uređenje medijske sfere, posebno u delu transparentnosti vlasništva, što otvara pitanje zbog čega javnost nije obaveštena o tome kada je i kako i na kom nivou doneta odluka da država ne iskoristi mogućnost otkupa udela VAC-a", naveo je NUNS.

U zajedničkom saopštenju NUNS-a, UNS-a, ANEM-a, Lokal presa i NDNV-a, navodi se takodje da se od nove vlade očekuje i da ispuni obećanja iz Medijske strategije vezana za povlačenje države iz vlasništva nad medijima.

Kada je reč o primeni medijske strategije, pomenuta novinarska i medijska udruženja podsećaju da nisu prihvatila stav da u Srbiji treba formirati još šest regionalnih javnih servisa, kao ni stav da saveti nacionalnih manjina treba da budu vlasnici manjinskih medija.

U saopštenju se, takođe, pozdravlja spremnost političara koji pregovaraju o formiranju nove vladajuće koalicije da ukinu Zakon o javnom informisanju, kao i da se istraže navodi iz izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije koji se odnose na medijsku sferu.

Nastavak na B92...

Politika: Stručnjaci: Slučaj „Politike” nastavak prakse kontrole medija