Izvor: Vesti-online.com, 20.Dec.2017, 01:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Naših prvih 25 godina (16): Progovorila duša u ljudima

Kako se u trenutku pojave prvog broja "Vesti", 15. decembra 1992. godine, ratni požar nezaustavljivo širio prostorima bivše Jugoslavije, ubrzo je usledila do tada nezapamćena reakcija naših čitalaca na izveštaje sa ratišta, potresne slike spaljenih sela i gradova, uplakane dece koja su ostala bez roditelja, bolnice pune ranjenika, izbegličke kampove u kojima nije bilo mesta za nove pridošlice.

Redakcijski telefoni su se usijali od poziva onih koji su se raspitivali kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << bi mogli da pošalju pomoć stradalnicima. Tako su prostorije naših redakcija u Frankfurtu, odnosno Bad Filbelu i Beogradu uskoro bile prepune paketa deficitarnih lekova, sanitetskog materijala, medicinske opreme, odeće, obuće, konzervirane hrane...

Tako spontano reagovanje i masovni odziv ljudi iz dijaspore bili su povod da urednički kolegijum, na inicijativu predsednika kompanije "Nidda Verlag" Dušana Vidakovića, osmisli posebnu rubriku u listu koja bi predstavljala most između naših čitalaca, darodavaca i dobrotvora, zemljaka u rasejanju spremnih da pošalju pomoć i zdravstvenih i socijalnih ustanova, odnosno onih u otadžbini kojima je pomoć potrebna.

Ta "posebna" rubrika nazvana je Humanitarni most koja je i danas vrsta zaštitnog znaka "Vesti".

Osmislila ga je i pet godina uspešno vodila najpre urednica Blanka Romano.

Od 1997. godine ovu svojevrsnu štfetu dobročinstva je potom do 2013. i odlaska u penziju uspešno nosila Slavica Sarajlija, potom ponovo Blanka Romano, a od tada Katarina Nedeljković.

Od brojnih saradnika nabrojaćemo samo neke, uz rizik da će neko nepravedno izostati: Snežanu Aleksendrić, Sanju Mirić, Sonju Đurić, Dušana Đorđevića, Zorana Marjanovića, Ljiljanu Mudrinić, Žarka Marković, Budu Simonovića, Zoricu Gligorijević i nezaboravnog, pokojnog Zorana Tmušića.

Kad su se "Vesti" pre 17 godina našle i na kioscima u Australiji, niko nije mogao da nasluti koliko će biti poštovane među našim zemljacima.

A najbolji dokaz za to su upravo rezultati Humanitarnog mosta.

Iako udaljeni od matice 15.000 kilometara, naši čitaoci su dobrom voljom, ali i spontanim udruživanjem snaga, često čak nadmašivali slične akcije u ostalim zemljama gde "Vesti" izlaze.

Važno je naglasiti da su zahvaljujući Humanitarnom mostu, i u Australiji obnovljene i mnoge u ratu pokidane veze i prijateljstva, što sve, naravno, dobija na značaju ako se zna koliko se ljudi izbeglih sa prostora bivše Jugoslavije ovde skrasilo.

Kako navodi urednica Humanitarnog mosta Katarina Nedeljković, od momenta pristizanja pomoći, sve do realizacije i uručenja onome kome je namenjena, sve se obavezno dokumentuje, overenim potvrdama, fotografijama i, konačno, detaljnim pričama, kako bi darodavci bili sigurni da je pomoć otišla u prave ruke.

Upravo to je i recept, objašnjenje zašto su pojedine akcije trajale i "žive" na Humanitarnom mostu i po celu deceniju, čak i duže.

Primera za to bi bilo mnogo ako bismo se vratili do prvih strana Humanitarnog mosta, a za ilustraciju ćemo spomenuti samo nekoliko slučajeva koji su i u minuloj godini zaokupljali ne samo pažnju Srbije, nego i našu dijasporu koja je zdušno podržala sve te akcije.

Tu su, dakle, slučajevi Teodore Vranješević (10) iz Kragujevca, Stefana Miladinovića (3) iz Niša, Stojana Radeke (5) iz Stare Pazove, Sofije Šušić (4) iz Nikšića, Nađe Kvrgić (3) iz Novog Sada ili njene imenjakinje Nađe Marinković (12) iz Čačka...

I, naravno, ne bavimo se samo sudbinama bolesne dece, nego i svih koji su u nevolji, samohranih majki, mladih, starih, bolesnih, napuštenih, nemoćnih, prateći ih i godinama kasnije, pošto akcije utihnu. Isto tako, medijski priskačemo u pomoć i drugim organizacijama i humanitarnim udruženjima, deleći njihove uspešne akcije i priče, a u svrhu pomoći ugroženima.

U proteklom periodu, realizovano je oko 2.500 akcija i registrovano oko 7.000 donatora, ne računajući one nebrojene koji su želeli da ostanu anonimni. Novčana vrednost pomoći veća je od 20 miliona evra.

Naših prvih 25 godina

Tu su i lekovi, medicinski aparati, ortopedska pomagala, garderoba, hrana, higijenska sredstva, igračke, kao i adaptacije kuća, stacionara za decu sa autizmom i izgradnja senzorne sobe, kompletna obnova mlečne kuhinje na Institutu za majku i dete "Dr Vukan Čupić", nabavka šest inkubatora za neonatološko odeljenje GAK "Narodni front", kompletna klimatizacija Dečjeg odeljenja užičke bolnice, stipendije za oko 300 ratne siročadi i 70 dece sa Kosova i Metohije.

Pedesetak štićenika je uživalo gostoprimstvo donatora za vreme lečenja u inostranstvu - Pariz, Marsej, London, Cirih, Beč, Hanover, Frankfurt, Rim...

Samo ove godine zabeležili smo da je u novčanoj vrednosti i posredstvom Humanitarnog mosta stiglo preko 78.000 dolara iz Australije, više od 30.000 evra, 5.750 švajcarskih franaka i oko 100.000 dinara iz Evrope, a sa američkog kontinenta oko 10.000 dolara.

Pored toga, izgrađene su kuće za porodice Latović, Gicić, Jovanović, Savković, kao i Darku Stanojeviću, a pojedine i potpuno opremljene. Stizala je i pomoć u vidu hrane, obuće i odeće.

Novinarska ekipa i ljudi koji u redakciji "grade" Humanitarni most, od početka su imali punu podršku predsednika kompanije Dušana Vidakovića, koji je i sam bio pokretač mnogih humanitarnih akcija, pokazujući tako sunarodnicima u dijaspori da se može istovremeno biti i uspešan biznismen i humanista.

Izdvajamo pomoć za bolnicu u Kasindolu 1993, dva šlepera pomoći iz Nemačke dopremljena u njegove rodne Šekoviće 1995, kao i pojedinačne donacije iz mnogih drugih evropskih zemalja.

Pomoć Ginekološko-akušerskoj klinici u Beogradu je takođe njegova zasluga, a često je i sam bio domaćin mališanima iz domova za decu bez roditelja, ratnim siročićima i izbeglicama koji su novogodišnje i božićne paketiće dobijali jedino u prostorijama naše redakcije.

Nastavak na Vesti-online.com...