Izvor: Blic, 06.Jul.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naši vuvuzelaši
Postoje fenomeni koji su nadživeli sve naše transmutacije. Prvo smo imali pajtaše, potom mangaše, onda dizelaše, zatim mafijaše. Sada vuvuzelaše. Pajtaši su znali gde poštar zvoni tri puta, kojoj su drugarici počele da rastu grudi, prvi su bežali sa časova, prvi propušili.
Mangaši su znali da se švercuju u busu, upadali na bazene bez karata, znali za fer šorku i stigli da postanu junaci tamne strane dalekih metropola. Dizelaši su najbolje pregurali devedesete, bez >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << obzira na to što su neki prerano stigli u čitulje. Najveštiji su izvukli džempere iz farmerki, kravatama pokrili kajle i postali ugledni bizMismeni.
Mafijaša je bilo najviše. Krili su se unutar privredne, drumske, devizne, elektro, medicinske, narko, građevinske, farmaceutske, fudbalske, pravosudne organizovanosti. Postoji stalna opasnost da se neka mafija zaboravi u nabrajanju.
Vuvuzelaši sada caruju. To su osvajači prava da u medijima istovremeno najavljuju i vrše inkviziciju. Poput navijača što po rogu Afrike prave nesnosnu buku ali, pokazalo se, teško utiču na rezultat, tako i naši duvači u efekte prave halabuku raznih intenziteta koja ne utiče na rezultat ali uništava neke vrednosti. To su oni što distribuiraju nerealni optimizam, osuđuju pre suđenja, konstruišu afere, određuju adrese za sve naše nesreće, seju lažna obećanja i slobodno penju na stubove srama koga god požele. Za svoje aktivnosti uvek imaju razumevanje „tamo gde treba", bez griže savesti što svojim vuvuzelašenjem ne unižavaju samo „osumnjičene" već cele regije, okruženja, preduzeća, sisteme i klubove. Opsednuti fenomenom javnog faula, nikad ne snose ni krivične ni moralne sankcije zbog svojih (tako često pogrešnih) činodejstava.
Vuvuzelaša ima na svim nivoima. Najdalje se čuju oni najbliže vlasti. Njihovo dominantno načelo je sklonost ka satanizaciji svih koji nose potencijalnu opasnost za nekoga i nešto „naše". To što će većina ganjanih biti oslobođena neće umanjiti gotovost njihovih instrumenata za novu buku.
Jer faul, taj mali đon u medijima, tekst na naslovnoj strani novina i nije „pravi tekst", to je samo naznaka da se zna ko je ko. Jer, što onomad reče iriški mudrac, „novine strahovito lažu govoreći istinu samo jednog dana koji je u isti mah i laž sutrašnjice i demanti jučerašnjih istina".
Kod nas svakodnevna su praksa razni oblici ponižavanja, gaženja dostojanstava i bacanja u blato ne samo karijera već i čitavih porodica. Takvih primera ima svuda - na nivou države, društva, sporta i akademskog života. Zavladala je prava epidemija unižavanja ljudskosti. Tako se sluđeni javni prostor Srbije, zahvaljujući upravo vuvuzelašima, pretvara u farmu, sa ivicama državnih međa, koja se hrani i preživljava na osnovu izdavanja čekova bez pokrića, stalnih hajki i zloupotrebama svih vrsta.
Da li se, pored svih nevolja, posebnost naše tranzicije mora ogledati i u teroru nedodirljivih vuvuzelaša?
