Izvor: Blic, 23.Avg.2009, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naši uspesi bodu oči vlasti
Antikorupcijske i institucije za zaštitu prava građana su tu da bi rad državnih organa činile javnijim, bržim, zakonitijim i štedljivijim. Međutim, moja institucija, primera radi, ima budžet jednog potpredsednika vlade, u našim kancelarijama za dvoje sedi i po petoro. Moji zamenici stranke primaju po hodnicima Palate Srbija – kaže za „Blic nedelje" Saša Janković, zaštitnik građana.
Šta vam sve nedostaje?
– Najviše nedostaju pravnici, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << socijalni radnici i drugi stručnjaci društvenog smera koji stvaraju osnov za nepristrasnu, tačnu i konstruktivnu ocenu Zaštitnika građana o pritužbama na nezakonit i nepravilan rad organa uprave, ili o drugim pojavama koje ugrožavaju ljudska i manjinska prava. Stručna služba je nepotpuna jer ljude nemamo gde da smestimo.
Šta je Vlada obavezna da učini po tom pitanju?
– Vlada je po zakonu izričito bila dužna da prostor i ostale uslove rada obezbedi do usvajanja sistematizacije radnih mesta. Taj akt je stupio na snagu kada je na njega saglasnost dala Narodna skupština, što se desilo pre više od godinu i po dana.
Šta je do sada učinila?
– Obezbedila je privremeni prostor, u stambenoj zgradi na Novom Beogradu, u kome smo bili oko godinu dana dok pre nego što su tamo prestali postojati i minimalni uslovi za prijem građana i iole normalan rad. Tada nam je Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ustupio svoj kabinet u Palati Srbija, a oslobođena je još jedna kancelarija za prijem građana, kao i pet kancelarija za stručnu službu. Ostatak zaposlenih ostao je na Novom Beogradu, gde su i danas. Uprava za zajedničke poslove obezbedila je najveći deo kompjuterske opreme i automobile za odlazak na teren. Sve to je bilo dovoljno da se preko hiljadu pritužbi reši, uspešno podnese nekoliko desetina amandmana na postojeće propise u cilju bolje zaštite prava građana. Međutim, sada se od nje, s pravom, očekuje mnogo više, a nama uslovi rada ne dozvoljavaju da to ispunimo.
Koliko ste finansijski nezavisni?
– Teoretski smo potpuno finansijski nezavisni, u praksi ima problema. Vlada po zakonu nema pravo da menja naš predlog budžeta, već ga samo spaja sa ostatkom zakona o budžetu koji priprema i šalje Skupštini na usvajanje. Naš predlog budžeta je za obe godine u kojima postojimo bio vrlo skroman – još se oslanjamo na pomoć iz inostranstva, i Skupština ga je do sada uvek prihvatala. Ali u Vladi, Ministarstvu finansija i Direkciji za imovinu nedovoljno se zna da Zaštitnik građana nije deo izvršne vlasti i da budžetska sredstva troši u skladu sa zakonom, a ne njenom voljom. U praksi to ponekad dovodi do problema, tako smo ostali bez prvih vozila za nadzor na terenu, iako su sredstva za njih bila predviđena u budžetu.
Koliko se često dešava da nadležni ne odreaguju na propuste na koje ste im skrenuli pažnju?
– U početku vrlo, vrlo retko, ali kako vreme prolazi i broj slučajeva se povećava, nažalost, sve češće. Kada organi vlasti protiv kojih građani podnose pritužbe shvate da nam nije cilj da „intervenišemo" za jednu osobu, već da tražimo pravilnije i zakonitije ponašanje prema svim građanima, neki od njih počinju da gube spremnost za saradnju na koju ih zakon obavezuje.
Da li vas konsultuju prilikom pisanja zakona poput Predloga zakona o tajnim podacima, koji vas sprečava da posao obavljate valjano?
– Jedan broj državnih organa to radi vrlo savesno, svestan da Zaštitnik građana ima pravo predlaganja amandmana Narodnoj skupštini i želeći i sam da dođe do što boljeg sopstvenog predloga zakona. Vrlo retko, ali dešava se kao u slučaju koji ste pomenuli, da se ignoriše zvanični stav ombudsmana o pitanjima iz Ustavom utvrđene nadležnosti ove institucije, dakle od značaja za ostvarivanje prava građana.
Imate li utisak da je vaša kancelarija formirana tek radi reda?
– Bez obzira na iskrenost ili neiskrenost početnih namera, odluka je davno doneta, Zaštitnik građana je kao državni organ kod nas formiran po prvi put, i u praksi, uprkos „dečjim bolestima" pokazuje rezultate. Naravno da to ne odgovara svima – što su rezultati veći, otpor je sve vidljiviji, ali vredi se boriti da se mogućnosti ove institucije u zaštiti građana od „nedodirljive" i „nepogrešive" vlasti iskoriste do kraja.
.jpg)
