Izvor: RTS, 11.Maj.2018, 17:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naši arheolozi u svetskom timu
Troje aheologa iz Srbije: Dragana Antonović, Dušan Borić i Andrej Starović, učestvuju u svetskom projektu istraživanja DNK stanovništva u Starom veku na prostoru jugoistočne Evrope.
Važna
prekretnica u razvoju evropske
civilizacije dogodila se našem prostoru,
objašnjava Andrej Starović, viši kustos
Narodnog muzeja u Beogradu. To je susret
i mešanje dveju kultura: lovaca-sakupljača
iz >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Đerdapske klisure i nomada-stočara
pristiglih iz severozapadne Anadolije
u sedmom milenijumu Stare ere. Neolit
je uticao na razvoj savremenog evropskog
identiteta.
„Prve
kuće, prva trajna naselja, način života
koji proizvodui hranu, sve je to nešto,
što se Evrope tiče, prvi put videlo
svetlo dana u srpskom Podunavlju." kaže Andrej Starović, arheolog Narodnog muzeja u Beogradu.
Sa
nekoliko lokaliteta: Lepenski vir,
Padina, Vlasac, Ajmana i Starorci,
analizirana je u renomiranoj laboratoriji
u Dablinu fosilizovana koštana srž
drevnog stanovništva, iz razdoblja dugog
jedanaest milenijuma.
„Na
Padini mi imamo jednu osobu za koju smo
sigurni da je prva generacija iz
„mešovitog braka" između lovaca-sakupljača,
ribara đerdapskihi tih migranata,
dođoša. Pa smo, zatim, otkrili oca i
kćerku, pa smo pronašli blizance, dečake,
muške. Vrlo uskoro ćemo imati još
interesantnije podatke", objašnjava Starović.
U
projektu „Genomska istorija jugoistočne
Evrope" učestvuje 117 arheologa,
antropologa, biologa i genetičara iz
celog sveta i više od osamdeset naučnih
intitucija, od američkog Harvarda do
nemačkog instituta „Maks Plank".
