Izvor: RTS, 11.Maj.2018, 00:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski arheolozi u projektu "Genomska istorija jugoistočne Evrope"
Troje aheologa iz Srbije Dragana Antonović, Dušan Borić i Andrej Starović, učestvuje u svetskom projektu istraživanja DNK stanovništva u Starom veku na prostoru jugoistočne Evrope.
Važna prekretnica u razvoju evropske civilizacije dogodila se našem prostoru, objašnjava Andrej Starović, viši kustos Narodnog muzeja u Beogradu. To je susret i mešanje dveju kultura: lovaca-sakupljača iz Đerdapske >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << klisure i nomada-stočara pristiglih iz severozapadne Anadolije u sedmom milenijumu Stare ere. Neolit je uticao na razvoj savremenog evropskog identiteta.
"Prve kuće, prva trajna naselja, način života koji proizvodui hranu, sve je to nešto, što se Evrope tiče, prvi put videlo svetlo dana u srpskom Podunavlju", navodi Andrej Starović, arheolog Narodnog muzeja u Beogradu.
Sa nekoliko lokaliteta: Lepenski vir, Padina, Vlasac, Ajmana i Starorci, analizirana je u renomiranoj laboratoriji u Dablinu fosilizovana koštana srž drevnog stanovništva, iz razdoblja dugog jedanaest milenijuma.
"Na Padini imamo jednu osobu za koju smo sigurni da je prva generacija iz mešovitog braka između lovaca-sakupljača, ribara đerdapskih tih migranata, dođoša. Pa smo, zatim, otkrili oca i kćerku, pa smo pronašli blizance, dečake, muške. Vrlo uskoro ćemo imati još interesantnije podatke", dodaje Starović.
U projektu "Genomska istorija jugoistočne Evrope" učestvuje 117 arheologa, antropologa, biologa i genetičara iz celog sveta i više od osamdeset naučnih intitucija, od američkog Harvarda do nemačkog instituta "Maks Plank".
.jpg)
