Izvor: Blic, 14.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naš Milan je ubijen
Naš Milan je ubijen
- Moj brat Milan ne bi se ubio dan pred moj rođendan. On to meni nikada ne bi uradio. Čekala sam da dođe kući iz kasarne, a umesto njega došla je policija i rekla mami i tati da je mrtav - kaže za 'Blic' Milica Matić, četrnaestogodišnja sestra preminulog vojnika Milana.
Vojnik Milan Matić (21), iz sela Zabrežje nadomak Obrenovca, pronađen je u sredu oko deset sati mrtav u kasarni 'Bagremar' kod Mladenovca. Nesrećni vojnik nađen je na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stražarskom mestu. Na odsluženju vojnog roka bio je od 2. juna. Po rečima šefa istražnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Branislava Todića, po prvim pretpostavkama radi se o samoubistvu.
- Izvršen je uviđaj, a pretpostavlja se da je u pitanju samoubistvo jer kod Matića nema vidljive ulazne rane, već samo izlazna rana na vratu - naveo je Todić. Zamenik okružnog tužioca Irina Ilić kaže da da su istražni sudija Okružnog suda u Beogradu Nadežda Mijatović i dežurni tužilac Vojnog odeljenja Okružnog javnog tužilaštva Goran Rosić sa pripadnicima MUP-a uviđajem utvrdili da se radi o nasilnoj smrti. Ona je naglasila da će se tek iz obdukcijskog izveštaja saznati pojedinosti - da li je reč o samoubistvu ili o ubistvu.
- Moj Mića nikada ne bi digao ruku na sebe. On se nije ubio! Prošlog vikenda bio je na odsustvu. Bio je srećan i raspoložen. Izlazio i u grad sa drugovima, šalio se da mora da nađe devojku kada se vrati iz Vojske i da se ženi. Moj brat je ubijen - drhtavim glasom priča za 'Blic' Ivan Matić, Milanov stariji brat. Dodaje:
- Čak nam je pričao i kako mu je baš lepo u Vojsci. Kako je zadovoljan. Rekao je da treba da bude unapređen u čin razvodnika pa se čak poverio i da možda ostane da radi u Vojsci.
U kući Matića u obrenovačkom selu Zabrežje tuga. Okupila se rodbina, komšije. Neverica..
- On jednostavno nije bio takvo dete. Nikada se nije potukao u životu. Nije pio. Imao je prijatelje, ali nije lutao selom noću. Vredno dete je bio i, kadgod bi ga mi stariji nešto zamolili, uvek bi pomagao. On nije znao da kaže 'ne mogu' ili 'neću' - pričaju okupljeni. Povezuju ovu tragediju sa onom u Topčideru.
- Biće kao i za njih. I dan danas se ne zna ko ih je ubio - dodaju.
Majka Gordana sedi u ćošku sobe. Pogled uprt u tačku na zidu.
- Meni više nije bitno da li je neko kriv ili ne. Moga Miće, moga srca i duše više nema... Vojska me je zavila u crno. Ni dušmanina ne bih više poslala u vojsku. Bolje mi je da je u zatvoru bio nego u Vojsci. Ne bi se ovo dogodilo. E da mi je dete bar trunku bilo iskvareno - skrhana od bola priča majka Gordana.
Stric preminulog Slobodan Matić, zastavnik Prve klase u penziji, juče je zajedno sa ocem vojnika Živoradom dao je izjavu istražnoj komisiji.
- Milan nije izvršio samoubistvo. Rekli su mi da je nađen u sedećem položaju, ispaljen je jedan metak, a čaura mu je ostala na ruci. Na takvom stražarskom mestu, po mojoj proceni, pucanj ne može da se čuje danju. Ali neću nikakve sumnje da sada iznosim, sačekaćemo rezultate obdukcije - kaže stric Slobodan.
Kovčeg sa telom nesrećnog mladića dovezen je u porodičnu kuću oko 16 sati. Bojana Jelovac
