Izvor: Blic, 11.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Napetost i strah slomili putnike
Oko četrdesetak putnika „Jatovog" „boinga 737-400", koji su u četvrtak u deset sati pre podne krenuli iz Rima i posle desetak minuta vratili se na polazni aerodrom zbog kvara na uređaju za izbegavanje sudara, umorni, iscrpljeni, sa usnulom decom u naručju, bez kompletnog prtljaga, konačno su stigli na beogradski aerodrom juče u tri sata ujutru.
Posle šesnaest sati neizvesnosti, čekanja, maltretiranja, prinudnog sletanja, šetanja od aerodroma u Rimu do obližnjeg hotela, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << gde su ih smestili na tri sata pa opet vratili, stalno ih obaveštavajući da se let odlaže za još jedan sat, pa za još dva, pa opet...
Pošto kontrola leta na zagrebačkom aerodromu nije dozvolila da promene koridor preko Splita i vrate se za Beograd, preko Tirane, koridorom koji je na manjoj visini i prema postojećim propisima ne zahteva „akas", uređaj za izbegavanje sudara, „Jatov" „boing" se vratio u Rim. Posle sedam sati čekanja, iz Beograda je krenuo mali avion pajper sa avio-mehaničarima, koji su su pokušali da otklone kvar.
- Mislili smo da će ubrzo sve biti u redu i zakazali polazak u 19 sati iz Rima, ali nešto opet nije funkcionisalo pa smo odložili polazak za 21 sat. Menjali su nešto, ali izgleda da opet nije valjalo - objašnjavao je službenik „Jata" roditeljima i rođacima putnika, koji su sa strahom za svoje najbliže čekali na beogradskom aerodromu.
Dramatična situacija paralelno se odvijala na aerodromima u Rimu i Beogradu, a u međusobnim razgovorima putnici i oni koji su ih čekali uzalud su pokušavali da saznaju kada će se putovanje konačno završiti.
- Kada smo konačno, oko dva sata ušli u avion, pozvala sam majku telefonom i rekla joj da im ništa ne verujem, sve dok avion ne poleti - priča putnica koja nije želela da se predstavi.
U polupraznom „boingu", koji inače ima oko 140 sedišta, uglavnom su putovali Srbi koji žive i rade u inostranstvu i godišnje odmore provode u svojoj zemlji.
- Video sam da smo kružili jednom oko jezera i onda smo počeli da se vraćamo nazad. Ja sam pre trideset godina bio padobranac, a moja supruga Nada je radila u jednoj avio-kompaniji i odmah smo znali da nešto nije kako treba - kaže Nikola Milošević, koji je preko Rima doputovao iz Arizone.
Po rečima putnika, posle prvog objašnjena pilota da ih Hrvati ne primaju u svoj vazdušni prostor, svi su osetili malu netrpeljivost, ali se posle polusatnog povratka u Rim ispostavilo da je situacija drugačija. Maja Šarić kaže da je im je najteže bilo to „što su se svi nešto uskomešali i muvali naokolo", a niko nije znao da im kaže pravu informaciju.
- Ja sam imala i druge planove, ali, eto, važno je da smo stigli - kaže Maja, koja je morala da otkaže kušet-kola i put za Solun zbog kašnjenja aviona iz Rima.
U satima čekanja na oba aerodroma čule su se različite informacije koje su podizale tenziju. U jednom trenutku na beogradskom aerodromu krenula je priča da su avio-mehaničari dva sata popravljali i ništa nisu uspeli da urade, a već u sledećem iz Rima je stigla informacija da kreću za jedan sat pa onda opet da im se jedan putnik izgubio, što je prouzrokovalo brojne psovke na račun tog nesrećnika.
„Jatovi" avioni moraju na ozbiljnije preglede
Vazduhoplovni stručnjaci slažu se u jednom, ukoliko se avioni „Jata" održavaju kako treba, njihova starost ne bi trebalo da utiče na bezbednost saobraćaja. Naravno, zahtevaju duže preglede i superdetaljne kontrole. Stručnjaci smatraju da nije pitanje da li 16 aviona prosečne starosti 17,8 godina može da leti na 38 destinacija, već kako se održavaju.
- Avioni koji su toliko stari su manje efikasni, trebaju im češći i ozbiljniji pregledi, traže više sredstava kod popravki, ali to ne znači da su nebezbedni - kaže dr Zlatko Petrović, profesor na Katedri za vazduhoplovstvo Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Problemi sa „Jatovim" avionima počeli su da budu vidljivi kada je na internetu krajem marta objavljena slika na kojoj se jasno vidi da jedna letelica ima rupu na repu. U „Jatu" su tada tvrdili da je za rupu najverovatnije kriva ptica koja je udarila u avion. Međutim, ispostavilo se da ptica ne može da napravi takvo oštećenje, već da je do toga, najverovatnije, došlo zbog zamora materijala, odnosno da su popustile nitne koje su držale oplatu. Tada se postavilo i pitanje starosti „Jatovih" aviona. Iz kompanije su odgovorili da je flota u proseku stara 17,8 godina zbog čega najverovatnije i dolazi do zamora materijala.
- Ne bih rekao da su „Jatovi" avioni nebezbedni jer znam da moraju da se pridržavaju strogih procedura kako bi avioni uopšte i leteli. Međutim, činjenica je da su ti avioni dosta stari, zbog čega pre može doći do otkazivanja nekog elementa nego kod nekog novog aviona, ali to i dalje ne znači da su ovi avioni nebezbedni. Jednostavno, „Jatu" je samo potrebno više sredstava kako bi se njihove letelice održavale - izjavio je nedavno Milan Vujanić, profesor na Saobraćajnom fakultetu. M. C.
