Izvor: Politika, 13.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najviše osuđenih i optuženih Srba
Među optuženim i osuđenim za ratne zločine u BiH najviše je Srba, kojima je do sada Sud BiH izrekao više od 280 godina zatvora. Đurađ Kušljić i Nikola Jorgić u Nemačkoj osuđeni za genocid na području Kotor Varoša i Doboja, gde se ovaj zločin nije ni dogodio
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Po broju optužnica i osuđujućih presuda za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji Srbi ne prednjače samo na listama Haškog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tribunala već i na spiskovima Tužilaštva i Suda Bosne i Hercegovine, pa i nekih zapadnoevropskih država. Takođe, Srbi su na prvom mestu i po visini izrečenih kazni.
Prema podacima Tužilaštva BiH, od 2005. godine – kada je ustanovljeno odeljenje za ratne zločine – podignuta je 61 optužnica, kojom je obuhvaćeno više od 90 osumnjičenih za nedela počinjena u toku rata koji je besneo u BiH od proleća 1992. do kasne jeseni 1995. godine. Za ratne zločine nad Srbima i Hrvatima optuženo je ukupno 15 Bošnjaka i 12 Hrvata, koji će, mahom, odgovarati ili su već odgovarali za zločine nad Bošnjacima. Ostalih 65 optuženih su Srbi, kojima se na teret, uglavnom, stavljaju zločini nad bošnjačkim stanovništvom.
Prema podacima Suda BiH, do sada je Veće za ratne zločine izreklo 39 presuda. Najveću kaznu – 34 godine zatvora – do sada je dobio Gojko Janković.
Inače, od 39 presuda Suda BiH, izrečenih za ratne zločine, većina su Srbi ukupno osuđeni na više od 280 godina zatvora. Samo dvojica optuženih su oslobođeni i to Momčilo Mandić u prvostepenom postupku, a Zoranu Jankoviću je oslobađajuću presudu potvrdilo Apelaciono veće. S druge strane, za zločine nad Srbima, Sud BiH je do sada osudio samo Abuadhima Maktorufa (5), Niseta Ramića (30) i Idhna Sipića, koji je na osnovu priznanja krivice dobio osam godina robije. Osuđena su i dvojica Hrvata – Nikola Andrun na 13 i Krešo Lučić na šest godina zatvora.
„Poseban problem u presudama za ratne zločine predstavlja to što se Sud BiH ne pridržava pravnog aksioma da se počiniocima sudi po zakonu koji je važio u vreme kada je delo počinjeno. U Sarajevu se izriču kazne po novom Krivičnom zakonu BiH, koje su mnogo veće od onih koje su bile propisane starim Krivičnim zakonom na osnovu kojeg se, da sve bude još apsurdnije, sudi u Republici Srpskoj i Federaciji BiH. Zbog toga su osuđenici nekoliko puta štrajkovali, a ko je u pravu odlučiće Evropski sud za ljudska prava u Strazburu”, rekao je za naš list Zoran Malešević, koji je kao advokat svojevremeno branio optužene za ratne zločine pred Sudom BiH.
Uzroke disproporcije u broju optuženih i osuđenih za ratne zločine u BiH, službenik Sekretarijata za odnose sa Haškim tribunalom i istraživanje ratnih zločina Janko Velimirović vidi u dvema bitnim činjenicama. „Neosporno je da je Republika Srpska kasnila u saradnji sa Haškim tribunalom, što zbog naše inertnosti što zbog toga što Hag nije priznavao Republiku Srpsku do potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Bitno je i to da je u svetu, a pogotovo u Federaciji BiH, stvorena slika da su Srbi počinili 90 odsto ratnih zločina u BiH. To je često javno govorio lider Stranke demokratske akcije Sulejman Tihić, pogotovo dok je bio član Predsedništva BiH. Iz te projekcije o dominantnoj srpskoj krivici za ratne strahote dobrim delom je proizišla nesrazmera u broju optuženih i osuđenih za ratne zločine”, objašnjava Velimirović.
Uprkos brojnim pokušajima da dobijemo podatke o broju za ratne zločine osuđenih Srba, Bošnjaka i Hrvata u sudovima Republike Srpske i Federacije BiH do konkretnih rezultata, zbog nesređenih evidencija, nismo mogli doći. Procene, ipak, govore da su sudovi u Republici Srpskoj bili mnogo ažurniji, i da su oni, u većini slučajeva, sudili Srbima.
Srbima je, osim u BiH i Hagu, pravda deljena i u Nemačkoj, a jedan Bošnjak – Refik Sarić osuđen je na osam godina zatvora u Danskoj. Specifični slučajevi su Đurađa Kušljića i Nikole Jorgića, osuđenih u Nemačkoj o kojima je „Politika” svojevremeno pisala. Kušljić je u Minhenu osuđen na doživotnu robiju zbog ratnog zločina genocida nad Bošnjacima u opštini Kotor Varoš. Osim njih, u Nemačkoj su osuđeni i Maksim Sokolović i Novislav Džajić.
Posle osmogodišnjeg tamnovanja i donošenja presude Haškog suda, kojom je Radoslav Brđanin oslobođen optužbe za genocid u Krajini, Kušljić je pomilovan i proteran iz Nemačke. Ali, kvalifikacija u presudi nije promenjena.
Ni presuda Brđaninu, kao ni odluka Međunarodnog suda pravde po kojoj su delovi vojske i policije Republike Srpske počinili genocid nad Bošnjacima u Srebrenici nije pomogla Nikoli Jorgiću. On je 1995. uhapšen u Nemačkoj a sud u Diseldorfu ga je osudio na doživotni zatvor. Jorgić je takođe osuđen za genocid nad Bošnjacima, ali na području Doboja. Njemu nije pomoglo ni obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava, koji je u julu prošle godine odbacio njegovu aplikaciju, čak i u onom delu u kojem se on žalio na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, preciznije – na kažnjavanje i za genocid, koji se, prema odluci Međunarodnog suda pravde u Hagu, nije dogodio na području dobojske opštine.
Boro Marić
[objavljeno: 14.04.2008]
