Izvor: Politika, 19.Dec.2013, 19:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nagrade za šabačko pozorište
Honorari koje reditelji uzimaju za predstave u unutrašnjosti, daleko su veći nego u Beogradu, kaže Zoran Karajić
Šabac – Tokom ove godine šabačko pozorište učestvovalo je na 11 pozorišnih festivala sa osam predstava. U sveprisutnoj krizi, ovaj teatar uspeo je da zadrži publiku.
– Smanjenje broja publike u pozorištima ozbiljan je problem u svim gradovima i zbog toga se smanjuje broj izvođenja. Mi ne smanjujemo repertoar i trudimo se da bude raznovrstan, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zato i imamo četiri do pet igrajućih dana u nedelji. Publika će doći ako imamo šta novo da ponudimo – kaže Zoran Karajić, direktor šabačkog pozorišta u razgovoru za naš list.
„Mladi Staljin”, igran je na svim važnim festivalima u Srbiji. Na festivalu „Joakim Vujić”, Zoran Karajić je za ulogu pisca Bulgakova dobio nagradu za najboljeg glumca, kao i na festivalu praizvedbi u Aleksincu.
„Đavolijada”je na festivalu u bugarskom gradu Bracu, na kojem je učestvovalo dvadesetak pozorišta iz Evrope, proglašena najboljom, a na festivalu u Strumici najbolja predstava bila je „Jovča”. Pozvani su na gostovanje u Moskvu, što smatraju velikim priznanjem.
Karajić kaže da je teško biti i direktor i glumac i da uvek u toj „podeli uloga” trpi glumac. Zaigrao je u ovoj sezoni i u predstavi „Rable, vrlina i greh”. Kaže da kao direktor nema privilegije da utiče na reditelje da mu daju ulogu i ističe da je izlaz iz krize koprodukcija. Ove godine sa Narodnim pozorištem su pripremili predstavu „Bizarno” koja je na stalnom repertoaru i u Beogradu, i u Šapcu.
– Igramo na gotovo svim scenama u Beogradu, gde uvek napunimo salu. Nama ne dolaze na predstave samo Šapčani koji žive u Beogradu, već beogradska publika. Karte su uvek rasprodate, a dobijamo nekada i veće aplauze nego u Šapcu – kaže Karajić.
Naš sagovornik upozorava da su pozorišta u Srbiji u sve nepovoljnijem položaju. Svaki projekat koji se radi, podrazumeva i angažovanje spoljnih saradnika, počev od reditelja, scenografa, kostimografa, stručnjaka za scenski govor, koreografa. Zanimljivo je da su honorari koje reditelji uzimaju od pozorišta u unutrašnjosti, daleko veći nego u Beogradu. Zbog toga je svojevremeno predlagao na Zajednici profesionalnih pozorišta u Srbiji, da se direktori dogovore oko visine najviših honorara koje mogu da isplate rediteljima.
– To nije uspelo, jer imate pozorišta koja imaju više para i mogu da daju velike honorare, za razliku od drugih. Neka pozorišta se opredele da imaju samo jednu skupu predstavu sa kojom će ići na festivale, ne mareći za repertoar. U situaciji kada nemamo dovoljno para, mi ne smemo ni da reskiramo, niti da imamo promašaja u repertoaru – upozorava Karajić i dodaje da je u šabačkom teatru došao i trenutak za smenu generacija.
M. Eraković
objavljeno: 20.12.2013.
