Izvor: Blic, 07.Jun.2010, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nada Šargin: Robujemo maniru požurivanja
Metamorfoze su mogućnost da od jednog postaneš svašta - ključna je rečenica predstave „Metamorfoze“ jer je izazovna pre svega za glumački poziv. U sekundi menjamo identitete u nameri da oživljavamo predmete i psihološka stanja, što sam doživela kao veliki izazov igre. U predstavi svako igra po nekoliko likova od božanstava preko ljudi do životinja. Glumački poziv nam omogućava da proživimo nekoliko života što mi u našoj predstavi na sceni demonstriramo - kaže za „Blic >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nedelje“ glumica Nada Šargin, koja igra u komadu „Metamorfoze“. Nada Šargin
Predstavu „Metamorfoze", čija premijera je zakazana za 9. jun u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, režirao je Aleksandar Popovski. Tekst za predstavu su napisali reditelj Aleksandar Popovski i dramaturg Jelena Mijović, prema istoimenom delu rimskog pesnika Ovidija. Uz Nadu Šargin u predstavi igraju Nebojša Glogovac, Tamara Vučković, Nikola Đuričko, Jelena Đokić, Goran Šušljik, Radovan Vujović, Marija Vicković, Dalija Aćin, Luka Lukić, Ana Dubljević i Darko Bursać.
- Predstava „Metamorfoze" bavi se strastvenim oživljavanjem emocija koje provocira iskrena ljubav. Ne samo partnerska, već sva ljubav koju osećamo prema stvarima, kućnim ljubimcima, svemu i svakome. Na sceni emotivno opravdavamo svakakvu ljubav. Igramo se identitetima bogova, polubogova i običnih ljudi koji ne skrivaju svoje ljubavi, bez ikakvih direktnih aluzija na društvo i okolnosti u kakvim danas živimo. Igram zmiju, glad, ljubav - prave metamorfoze. Mi ćemo predstavom ohrabriti ljude da ne skrivaju ljubav koju osećaju ma kakva ona bila.
Šta je bilo najzahtevnije u procesu stvaranja predstave?
- Na sceni nemam vremena da pripremim kolege, publiku i sebe na promenu identiteta likova i stanja koje tumačim. Promene se dešavaju bukvalno u sekundi što znači da svako od glumaca mora da napusti i uđe u novi psihološki nivo praktično bez ikakve pauze. Izuzetno iskustvo. Publika će uživati u tome jer je to interesantan pozorišni jezik.
Kako pozorište uspeva da komunicira sa publikom u vremenu tehnoloških revolucija koje nam ubrzavaju misli, puls i komunikaciju?
- Na početku predstave „Metamorfoze" postoji rečenica: „Priče su zato da se pričaju dugo i naširoko", što je odgovor na današnji manir požurivanja kojem robujemo. Nekada su ljudi imali vremena da slušaju priče, da promisle, razgovaraju. Danas slabo ko čita knjige jer je za čitanje potrebna smirenost, strpljenje i koncentracija. Sve to za ljude danas predstavlja luksuz. Čak su i neke televizijske serije zamišljene kao takmičenje nesretnih glumaca u brzom izgovaranju teksta bez odnosa prema jeziku kojim komuniciraju. Pozorište je poseban prostor koji provocira u ljudima staloženost i koncentraciju kako bi pratili predstavu. Pozorište podseća ljude da neke priče treba pažljivo slušati ma koliko one dugo trajale i zato poput komunikacione oaze opstaje u mentalnoj furiji tehnološkog ubrzanja.
Kako ste uspeli da zagradite svoju umetničku karijeru od svih estradnih izazova tranzicije kojima ne odolevaju mnoge vaše kolege?
- Konstantno preispitujem svoj glumački aparat jer sam svesna da je pun mana. To jeste trka na duge staze, ali pre svega sa samim sobom. Lako glumac gubi svežinu ako počne da robuje fahu. Biram različite uloge i stalno se trudim da održim nivo igre na određenom nivou ako već nisam u stanju da ga unapredim. Producenti i reditelji to vide i veruju mi pa zbog toga imam posla od kojeg mogu pristojno samu sebe da izdržavam. Nisam sigurna kako ću se odnositi prema poslu kada postanem roditelj. Već sada mnogo radim.
Šta je sve prepreka vašim mlađim kolegama koji čekaju priliku da pokažu svoj talenat?
- Ne samo mladi već svi talentovani ljudi koji se bave pozorištem ugroženi su apsolutnim insistiranjem političkih partija da svi upravnici budu njihovi članovi. Nikako da nas političari zaštite od svojih kontrolnih mera. Glumci su u Srbiji loše plaćeni. Profesionalni su jer žele da zadovolje svoja strastvena ludila. Niko ne vodi računa ko su ljudi u umetničkim savetima pozorišta. Treba neko da nam objasni šta je odlučujući kvalitet za kandidata za mesto upravnika nekog pozorišta. Neki upravnici su odlični, ali neki direktno opstruiraju angažman talentovanih ljudi koji ne žele da imaju bilo kakve veze sa političkim elitama u Srbiji. Tačno se zna čiju partijsku knjižicu morate da zadužite ako imate ambiciju da postanete upravnik nekog pozorišta. To me podseća na vreme kada sam bila mala i kada bez knjižice Saveza komunista nije bilo načina da se dođe na neki rukovodeći položaj. Zašto 2010. godine svaki upravnik pozorišta u Srbiji mora da bude politički ukalupljen?
Anatemisanje „Šopalovića"
Vi ste jedan od aktera izvođenja predstave „Putujuće pozorište Šopalović" ansambla Ateljea 212 u Briselu koje je prilično uzburkalo strasti na našoj kulturnoj sceni. Šta se zapravo dogodilo?
- „Putujuće pozorište Šopalović" je sjajna predstava koja je izmamila veliko oduševljenje publike u Briselu. Mojoj koleginici Isidori Minić koja je ostala u tamo o svom trošku još nekoliko dana prilazili su ljudi na ulici i u restoranima da joj čestitaju. I naši i stranci. Stalno su joj govorili da je predstava izuzetna. Tomi Janežič je uzbudljiv reditelj od kojeg sam mnogo naučila o pozorištu. Jako je težak za saradnju, ali je kao umetnik dragocen. Osetljiv je kao i svi vrhunski umetnici i jako mi je žao što se između njega i Kokana Mladenovića dogodila energija nerazumevanja. Nije dobro za našu kulturu što je Kokan Mladenović kao upravnik teatra dozvolio da se tako ružno govori o predstavi koju je on nasledio u repertoaru. On mora da je čuva bez obzira da li mu se sviđa ili ne. Tu predstavu traže selektori eminentnih evropskih pozorišnih festivala. Morao je da spreči anatemisanje predstave Ateljea 212 bez obzira na neslaganje sa umetničkim konceptom reditelja. Sve što je Tomi Janežič rekao neka novinarka je jako ružno izvukla iz konteksta i kod nas još uvek vlada fama da ne treba verovati nekom Slovencu bez obzira na njegov umetnički kredibilitet. Ime Ljubomira Simovića je na najgori način manipulisano jer smo mi igrali predstavu na festivalu gde su u prvom planu rediteljska rešenja. Jedina istina je da ime Ljubomira Simovića nije izbačeno iz programa festivala. Sve drugo su podmetačine.
