Izvor: RTS, 08.Jan.2020, 19:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na prodaju Centar "Sava" i "Beograđanka"
Grad ponovo prodaje Centar "Sava". Za sada je izvesno samo da budući vlasnik neće smeti da menja namenu jer će zdanje arhitekte Stojana Maksimovića biti upisano u Katalog kulturnih dobara. I "Beograđanka" će do kraja meseca biti na prodaju.
Grad Beograd uskoro će po treći put ponuditi na prodaju Centar "Sava". Kongresni centar sagrađen je pre 42 godine, svi sistemi u njemu rade, ali su troškovi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << održavanja, računi za struju i grejanje takvi da je poslovanje nerentabilno bez obzira na to što se godišnje ovde organizuje više od 350 programa sa oko pola miliona učesnika i posetilaca.
Grad je preuzeo obavezu plaćanja struje, međutim, dug za porez na imovinu i dalje je veliki problem.
"Centar 'Sava' da nema porez na imovinu koji je ogroman bio bi na malom minusu, na nuli, računajući porez ode negde 49 miliona mesečno, morao bi da zaradi, a energetska neefikasnost se plaća, danak što se ništa nije ulagalo. Sistemi jesu dobri, ali neefikasni", kaže Đorđe Mazanjanin, v. d. direktora Centra "Sava".
Zavod za zaštitu spomenika kulture pokrenuo je proceduru da se Centar "Sava" proglasi kulturnim dobrom i na to će morati da računa potencijalni kupac.
"Uslovi će biti da, osim novca, kupac u narednih pet godina uloži najmanje 50 miliona evra u obnovu Centra 'Sava' i biće zabranjena promena namere", kaže zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.
"Beograđanka" ne zaradi ni za pola troškova Na prodaju će biti ponuđen još jedan simbol grada – "Beograđanka". Nadležni kažu da se od izdavanja poslovnog prostora u ovom objektu ne podmiruje ni polovina troškova.
"Ono je delo bivšeg gradonačelnika Branka Pešića. To je objekat od koga Grad nema koristi. Kirija ne pokriva troškove održavanja a tražimo invstitora koji će obnoviti zgradu, raditi kao poslovni centar, plaćati porez na imovinu Gradu i Grad će od toga imati koristi", kaže Vesić.
Robna kuća je već neko vreme u privatnom vlasništvu tako će na prodaju biti ponuđena poslovna kula od 23 sprata, visine 101 metar. "Beograđanka" je bila jedna od prvih pamentih zgrada na Balkanu jer je kompjuterski sistem upravljao grejanjem i hlađenjem.
Potencijalnog kupca će sačekati četiri najbrža lifta, ugrađena pre nekoliko godina, ali i veliki troškovi rekonstrukcije, pre svega fasade, čija površina je 11.500 kvadratnih metara.
Ova zgrada je pod zaštitom države, tako da, ko god da bude vlasnik, neće moći da menja njenu spoljašnjost.
U ovom trenutku u "Beograđanki" najviše poslovnog prostora koriste gradske i republičke institucije i Studio B.
Po kojoj ceni će biti ponuđena, znaće se kada Grad raspiše tender.
