Izvor: Glas javnosti, 23.Nov.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na korak od Evrope
Bajinobaštani, stanovnici najzapadnijeg grada u državi, u šali kažu da, kad već ne mogu da se dokopaju Evrope, za utehu im je bar to što su joj, od svih Srba, najbliže. Uz to, još od pre Drugog svetskog rata, otkad je u centru grada sagrađen istoimeni hotel, svako malo neko poviče niz ulicu „Ajmo u Evropu na piće“.
Još od 1834. godine, kada je na desnoj obali reke Drine grad osnovan na ostacima stare turske naseobine Pljeskovo, stanovnici nekadašnjeg centra račanskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << okruga ponosni su na svoj grad. Ovih dana možda i više nego ikad pre, jer je u nedavno završenom izboru Politikinog magazina za sedam prirodnih čuda Srbije reka Drina zauzela ubedljivo prvo mesto. Zahvaljujući glasovima ribolovaca, splavara, sportista i ljubitelja divlje prirode, na listi najlepših turističkih destinacija visoko se kotirao i Nacionalni park Tara, koji se takođe nalazi na teritoriji bajinobaštanske opštine. Sve to bilo je povod da Dragan Pantelić, predsednik beogradskog Udruženja Bajinobaštana, organizuje susret sa svojim zemljacima, pa da se onda, uz iće i piće, svi zajedno na sav glas pohvale svetu.
Jovan Đurić, direktor ondašnjeg sportskog centra, objašnjavao je tako kako u Srbiji gotovo i da nema opštine u kojoj se na tako malom prostoru nalaze tolika čudesa - prelepa reka Drina sa kanjonom prema Višegradu, planina i Nacionalni park Tara, te obilje jezera i drugih prirodnih lepota.
SVI RAČANI NA JEDNOM MESTU
Članovi Zavičajnog udruženja „Baština“ objavili su nedavno knjigu „Biografski leksikon račanskog kraja“, među čijim koricama su svoje mesto našle ličnosti zaslužne za razvoj Bajine Bašte.
U knjizi, čiji je glavni urednik i ujedno jedan od najznačajnijih autora bio Stamenko Stamenić, kroz vekove su sažete biografije svih onih koji su svojim delovanjem ostavili trag u Bajinoj Bašti, bilo dobar, bilo loš. Na 467 stranica našlo se 880 biografija, ali i zanimljivih podataka o upravi, politici, prosveti, privredi, udruženjima... U stvaranju su učestvovala 52 saradnika iz raznih gradova, a nastala je iz potrebe da se od zaborava sačuvaju životne priče iz minulih vremena. Većina ljudi iz ovog leksikona rođeni su na ovim našim prostorima, ali ima i onih koji nisu živeli ovde, ali su zadužili račanski kraj, bilo da su graditelji, lekari, učitelji... Posebno smo ponosni što među njima ima i puno žena i mladih ljudi - istakao je na skupu Bajinobaštana Nikola Lazić, recenzent knjige.
Tara je, od 1991. godine, pod zaštitom države, a zaposleni u Nacionalnom parku sad se samo plaše da tolika popularizacija slučajno ne dovede do uništavanja prirodne lepotice.
- Ovako ja zamišljam raj - izjavio je svojevremeno dr Etkin Klark, direktor Evropske fondacije za zaštitu prirode i nacionalnih parkova, obilazeći lepote račanskog kraja. A u nju se svojevremeno, na prvi pogled, zaljubio i Petar Stakić iz organizacije „Sport za sve“, pa se baš zato u selu Džamići i dan-danas, kampujući pod vedrim nebom, okupljaju studenti, deca učestvuju na zimskom festivalu u Mitrovcu, na letnjim igrama...
Sama Bajina Bašta ime je dobila po izvesnom Baji Osmanu, turskom veleposedniku koji je sredinom 19. veka baš na levoj obali reke Pilice posedovao brojne voćnjake i bašte. Milan Obrenović je, ukazom iz 1872. godine, Bajinoj Bašti i zvanično dao status grada, a desetak godina kasnije bila je jedno od prvih mesta u Srbiji koje je imalo urbanistički plan. Posle Drugog svetskog rata Bajina Bašta se razvila u ekonomski, kulturni i administrativni centar regiona.
Intenzivan ekonomski razvoj počeo je 1966. godine, kada je svečano puštena u rad Hidroelektrana „Perućac“, druga po veličini u Srbiji. Tako je, nekad omalena varoš na obali moćne reke, Bajina Bašta po popisu iz 2002. godine stigla do zavidnog broja od 28.776 stanovnika. U okolini grada, u selu Pilica, nalaze se i ostaci rimske arhitekture iz trećeg veka, ali i zadužbina kralja Dragutina, manastir Rača, koji se smatra za jedan od najbitnijih istorijskih blaga ovog kraja. Najizrazitije vrednosti ovog dela Srbije su i crkva brvnara u Dubu, Solotuski grad, te praistorijski lokaliteti u Kremni i Mokroj gori, ali i Šarganska osmica, te savremena spomen-obeležja u gradu i na Tari. Uz sve to, razvoju turizma pogoduje i dobra saobraćajna veza sa ostalim delovima Srbije.
