Izvor: Southeast European Times, 23.Nov.2010, 00:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na godišnjicu Dejtona BiH gleda u budućnost
Dejton je sačuvao mir, ali zemlja stagnira i neophodne reforme čekaju pred institucionalnim preprekama. Šta dalje?
22/11/2010
Ljiljana Kovačević za Southeast European Times iz Banja Luke – 22.11.2010.
Dejtonski mirovni sporazum stavio je tačku na rat u Bosni i Hercegovini. Petnaest godina posle njegovog sprovođenja, međutim, čini se da je ta zemlja na novom raskršću.
Pokušaji da se promeni ustav i usvoje reforme potrebne za ulazak u >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << EU i NATO završili su u ćorsokaku. Etnički podeljena politička struktura BiH predstavlja ogromnu prepreku.
„Nažalost, nacionalisti u ovoj zemlji su i dalje najjači“, kaže visoki predstavnik u BiH Valentin Incko.
Predstavljajući svoj izveštaj Savetu Bezbednosti UN 11. novembra, Incko je rekao da je u poslednje četiri godine zamajac reformi zaustavljen, a negativna retorika pojačana.
Analitičar Međunarodne krizne grupe Srećko Latal smatra da je Dejtonski mirovni sporazum ispunio svoju glavnu svrhu da okonča rat u BiH, ali nije uspeo da uspostavi dugoročnu političku, ekonomsku i socijalnu stabilnost.
„Očigledno je da međunarodna zajednica, posebno EU, mora da pronađe novi pristup Bosni“, rekao je Latal.
Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni, poznatiji kao Dejtonski mirovni sporazum, potpisan je 21. novembra 1995. godine, na samom kraju tronedeljne konferencije u američkoj vojnoj bazi Rajt Paterson u Ohaju. Sporazumom je zvanično stavljena tačka na četiri godine rata u Bosni.
Profesor sociologije sa univerziteta u Mostaru Slavo Kukić slaže se da je Dejton bio od presudnog značaja zato što je okončao rat i pomogao povratak izbeglica. Ipak, prema njegovim rečima, za izgradnju modernog demokratskog društva potrebno je nešto više.
„Postojeća ustavna organizacija nije dobra i uništava političko rešenje usvojeno u Dejtonu“, kaže Kukić za SETimes. Ono što je potrebno, smatra on, jeste ustavno rešenje koje obezbeđuje dovoljan stepen decentralizacije i demokratizacije i koje istovremeno utire put izgradnji funkcionalne države.
„Preduslov za to je da se postigne politički konsenzus, što će biti teško ostvariti, pošto imamo političku filozofiju koja nije za političku integraciju države i društva, već za očuvanje statusa kvo“, kaže Kukić.
Politička analitičarka Tanja Topić iz Banja Luke kaže da je BiH od potpisivanja Dejtonskog sporazuma imala brojne uspone i padove, ali da je zemlja u poslednje četiri godine stagnirala.
„Najveći problem u BiH je nepostojanje zajedničke vizije i činjenica da među političkom elitom nema konsenzusa o prošlosti ili budućnosti zemlje“, kaže Topić za SETimes.
„U tom drugačijem poimanju Dejtonskog sporazuma i uopšte Ustava, čini se da svi politički akteri imaju međusobno sukobljene stavove o funkcionisanju BiH. Ova zemlja ne može da funkcioniše bez pomoći međunarodnih faktora“, kaže Topić.
Iako nije uspeo da reši sve probleme, Dejtonski sporazum je jedini okvir koji je do sada garantovao održivost BiH, kaže ona. „Svaka inicijativa koja bi značila ukidanje Dejtonskog sporazuma dovela bi do dodatne destabilizacije zemlje.“
Nastavak na Southeast European Times...
