Izvor: Večernje novosti, 12.Nov.2014, 17:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na doktorskim studijama 10.000 akademaca
VIŠE institucija - od Ministarstva prosvete, preko nacionalnih saveta za nauku i visoko obrazovanje, do univerziteta i fakulteta - krenulo je u uvođenje reda u doktorske studije u Srbiji. Da se više nikad ne dogodi da, kao pre nekoliko godina, jedan mali, privatni univerzitet promoviše 200 doktora nauka za godinu dana. Posla ima mnogo, jer su problemi nagomilani, a situacija više nego zabrinjavajuća. Zato dva nacionalna saveta privode kraju izveštaj o stanju doktorskih studija u Srbiji, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << će predstaviti 4. decembra. - Iznenadilo nas je otkriće da imamo čak 10.000 akademaca na doktorskim studijama, što je mnogo više od evropskog proseka - kaže za „Novosti“ prof. dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. - Nažalost, broj onih koji završe je daleko manji. A i postavlja se pitanje, i kada bi završili, šta bi svi ti ljudi sa doktorskim zvanjima mogli da rade? Drugi problem je što i dalje većina upisuje i završava po starim programima. To su oni koji su imali magistraturu, pa onda samo pišu disertaciju. Neuporedivo je manji broj onih koji upisuju „bolonjske“ doktorske studije, koje traju tri godine. A doktorat po tom sistemu podrazumeva i objavljivanje rada u naučnom časopisu.SOFTVER PROTIV PLAGIJATA - UNIVERZITET u Beogradu nabaviće softver za otkrivanje plagijata - najavio je prof. dr Miodrag Popović, prorektor UB. Taj softver koristiće se prvenstveno za „češljanje“ doktorskih disertacija. Slične programe već su nabavili mnogi fakulteti, ali uskoro će ga imati i univerzitet. Prof. Stanković iznosi podatke - na Univerzitetu u Beogradu 845 je upisano na doktorske studije, a 3.277 piše disertaciju po starom programu, U Novom Sadu prvih je 353, a drugih 1.464. Slično je i na ostalim univerzitetima. Još jedna novina, koja je predviđena poslednjim izmenama Zakona o visokom obrazovanju, a služiće boljoj kontroli doktorskih disertacija, trebalo bi da bude uvedena na proleće. Reč je o tzv. repozitorijumu, tj. evidenciji doktorskih radova koju će voditi Ministarstvo prosvete. - Do proleća bi kroz projekat RODOS trebalo da obezbedimo softver koji će Ministarstvu prosvete omogućiti da koristi sve baze podataka koje fakulteti i univerziteti već imaju - najavljuje prof. Stanković. Neki, poput Univerziteta u Beogradu, već imaju onlajn bazu doktorata, a tu obavezu zakon sada nameće svim privatnim i državnim univerzitetima. Ovaj univerzitet bi do kraja godine trebalo da uvede i novi pravilnik o doktorskim studijama, koji između ostalog, neće dozvoliti da mentor bude i član komisije za odbranu rada.
Nastavak na Večernje novosti...
