Izvor: TvojPortal.com, 03.Jul.2011, 11:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na Laloškom uranku titra žica sve do zore
Dnevnik.rs Festival i takmičenje svih tamburaša sveta zvanično je otvoreno u petak u Deronjama, a bačka livada uz prugu u tri festivalska dana ugostiće 350 učesnika iz devet zemalja te desetine hiljada poštovalaca ovog ravničarskog sentimenta.
Dok su se tamburaške bande na glavnoj bini još štimale, propratni sadržaji festivala oslikavali su šaroliku kulturu Vojvodine. Po prvi put pozvani su poznati vojvođanski salašari da predstave sebe i svoje špekucije, a >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << ispod šatre „Mlađinog salaša“ zatekao se i glumac Bogdan Diklić. U ovom horizontalnom atarskom ambijentu održana je i promocija knjige Miodraga Mileta Isakova „Titonik“, a pored autora govorili su i glavni urednik „Večernjih novosti“ Pero Simić i kolumnista „Dnevnika“ Đorđe Randelj.
Pored ove promocije, četvrti put, koliko traje i sam festival otvorena je i likovna kolonija, koja je ove godine bila specifična po tome što je ugostila osam akademskih umetnica, a koje su predstavile osam slika urađenih u duhu ravnice i tambure, a mogle su se pogledati i odabrane slike sa prošlogodišnjih kolonija.
- Dosadilo mi je da kad me pozovu na neku likovnu koloniju tu budu uglavnom stariji muškarci i ima jako malo žena, što je meni užasno krivo. Tako sam se odlučila da organizujem žensku likovnu koloniju, jer postoji toliko talentovanih žena i kao da nemamo priliku da pokažemo koliko smo mi super i koliko vredimo. Stilovi su različiti i svaka od ovih osam kreativnih umetnica pokušala je da na svoj način prenese atmosferu festivala i ravnice - rekla je organizatorka kolonije i slikarka Svetlana Ninković.
Koncept deronjskog festivala izgleda jednostavno: ispod plavog neba velika bina, na kraju livade posute senom, sa svake stane simetrično poređane velike šatre od 3.000 metara kvadratnih sa imenima najpoznatijih tamburaških kafana, a ispred svake, maleni štandovi sa mesnim prerađevinama – koje su uspeli da smisle ljudi sa ovog područja. Cena pljeskavica i kobasica varira od 200 do 250 dinara, a tako se kreće i cena piva, sokova i ostalih nektarina. Mala bina gde su se smenjivali kafanski orkestri i tamburaške nadolazeće nade, novina je festivala, a kako još pred noć posetioci nisu ispunili festivalski prostor, lepo su se mogle da se primete i novouređene staze na kojima sada bez problema mogu da se prošetaju i dame s štiklama.
S pojavom mraka krenule su i prvi trzaji po žici na glavnoj bini, a festival je zvanično otvorio predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtić, svrstavajući „Deronje“ uz „Egzit“ i „Guču“ kao najveći brend u zemlji. Revijalni deo festivala otvorila je solistkinja Vesna Dimić Ilić, a dalje su se smenjivali Jasna Đokić, Danka Ubiparip, Miša Blizanac i Đorđe Čavić uz pratnju „Velikog tamburaškog orkestra“ Radio televizije Vojvodine.
- Izvodiće se tradicionalna vojvođanska muzika i pesme koje svi uglavnom znaju. Ovo nije klasičan oblik festivala, ovo je više zabava za široke narodne mase. Najčešće nastupamo na festivalima gde orkestri gostuju s programom u kombinaciji repertoara klasične muzike i novog u njihovoj verziji. Ovde je sve koncertnog tipa, mada se zove festival, jer traje par dana i ima nekog takmičarskog smisla. Orkestri koji dolaze nemaju ništa zajedničko. Recimo, dolaze iz Italije, iz Slovenije i to je potpuno različiti način svirke, ali po tome su „Deronje“ specifične - zaključio je dirigent „Velikog tamburaškog orkestra“ RTV-a Miroslav Tubić.
Dok se publika još bojažljivo skupljala i kafanski tamburaši zagrevali prste u sve ispunjenijim šatrama, nastupio je Ansambl Branka Jovanovića Baka, koji drži još titulu najboljeg primaša iz prošle godine, zatim orkestar Neše Jovanovića, Milan Vranešević, Milan Kerezović i Nataša Vranešević, kao i najbolji orkestar Tamburica festa 2009. „Dyaco“ iz Đakova, a oko desetke se na nebu pojavio i vatromet.
- Ova godina je za sada najlošija, prošle godine potrefila nas je velika kiša, nadam se da će sutra i prekosutra biti jače. Normalno, da je ovde pod šatorom bolje nego na bini, ovde se svira do pola sedam ujutro i kad mi ne bismo otišli kući do 12, ljudi bi ostali i do tada. Pa tu bude toliko ljudi da kad prođeš deset metara pogubiš svu familiju - kaže tamburaš i šef orkestara „Braća Jovanović“ iz Deronja Perica Jovanović, pozivajući sve ljude na festival i mantrajući protiv kiše.
Deronjčani se hvale kako su najbolji domaćini, a osim okolnih sela i država ovde se po njihovim rečima nađu ljudi i iz Amerike, Nemačke, Belgije. Tako gospođa Ružica koja ovde isključivo dolazi zbog deronjčanskih muzikanata kaže da će „biti još više naroda i da je svaka godina festivala sve lepša“.
A većina ljudi se skupila pred nastup gostiju iz Italije. Grupa „Moresca Nova“, donela je neke nove melodije u ovaj kraj, a najveće uzbuđenje posle deset godina pevačke pauze u Srbiji izazvao je, kako vole da ga zovu „kralj narodne muzike“, pevač Šaban Šaulić, nanizavši svoje najveće hitove. Tako razgaljena atmosfera nastavila se uz „Laloški uranak“ sa tamburašima do zore, kad se prvi dan festivala i završio, u iščekivanju novog uštimavanja.
Aleksandar Latas
Dnevnik.rs Festival i takmičenje svih tamburaša sveta zvanično je otvoreno u petak u Deronjama, a bačka livada uz prugu u tri festivalska dana ugostiće 350 učesnika iz devet zemalja te desetine hiljada poštovalaca ovog ravničarskog sentimenta.
Dok su se tamburaške bande na glavnoj bini još štimale, propratni sadržaji festivala oslikavali su šaroliku kulturu Vojvodine. Po prvi put pozvani su poznati vojvođanski salašari da predstave sebe i svoje špekucije, a ispod šatre „Mlađinog salaša“ zatekao se i glumac Bogdan Diklić. U ovom horizontalnom atarskom ambijentu održana je i promocija knjige Miodraga Mileta Isakova „Titonik“, a pored autora govorili su i glavni urednik „Večernjih novosti“ Pero Simić i kolumnista „Dnevnika“ Đorđe Randelj.
Pored ove promocije, četvrti put, koliko traje i sam festival otvorena je i likovna kolonija, koja je ove godine bila specifična po tome što je ugostila osam akademskih umetnica, a koje su predstavile osam slika urađenih u duhu ravnice i tambure, a mogle su se pogledati i odabrane slike sa prošlogodišnjih kolonija.
- Dosadilo mi je da kad me pozovu na neku likovnu koloniju tu budu uglavnom stariji muškarci i ima jako malo žena, što je meni užasno krivo. Tako sam se odlučila da organizujem žensku likovnu koloniju, jer postoji toliko talentovanih žena i kao da nemamo priliku da pokažemo koliko smo mi super i koliko vredimo. Stilovi su različiti i svaka od ovih osam kreativnih umetnica pokušala je da na svoj način prenese atmosferu festivala i ravnice - rekla je organizatorka kolonije i slikarka Svetlana Ninković.
Koncept deronjskog festivala izgleda jednostavno: ispod plavog neba velika bina, na kraju livade posute senom, sa svake stane simetrično poređane velike šatre od 3.000 metara kvadratnih sa imenima najpoznatijih tamburaških kafana, a ispred svake, maleni štandovi sa mesnim prerađevinama – koje su uspeli da smisle ljudi sa ovog područja. Cena pljeskavica i kobasica varira od 200 do 250 dinara, a tako se kreće i cena piva, sokova i ostalih nektarina. Mala bina gde su se smenjivali kafanski orkestri i tamburaške nadolazeće nade, novina je festivala, a kako još pred noć posetioci nisu ispunili festivalski prostor, lepo su se mogle da se primete i novouređene staze na kojima sada bez problema mogu da se prošetaju i dame s štiklama.
S pojavom mraka krenule su i prvi trzaji po žici na glavnoj bini, a festival je zvanično otvorio predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtić, svrstavajući „Deronje“ uz „Egzit“ i „Guču“ kao najveći brend u zemlji. Revijalni deo festivala otvorila je solistkinja Vesna Dimić Ilić, a dalje su se smenjivali Jasna Đokić, Danka Ubiparip, Miša Blizanac i Đorđe Čavić uz pratnju „Velikog tamburaškog orkestra“ Radio televizije Vojvodine.
- Izvodiće se tradicionalna vojvođanska muzika i pesme koje svi uglavnom znaju. Ovo nije klasičan oblik festivala, ovo je više zabava za široke narodne mase. Najčešće nastupamo na festivalima gde orkestri gostuju s programom u kombinaciji repertoara klasične muzike i novog u njihovoj verziji. Ovde je sve koncertnog tipa, mada se zove festival, jer traje par dana i ima nekog takmičarskog smisla. Orkestri koji dolaze nemaju ništa zajedničko. Recimo, dolaze iz Italije, iz Slovenije i to je potpuno različiti način svirke, ali po tome su „Deronje“ specifične - zaključio je dirigent „Velikog tamburaškog orkestra“ RTV-a Miroslav Tubić.
Dok se publika još bojažljivo skupljala i kafanski tamburaši zagrevali prste u sve ispunjenijim šatrama, nastupio je Ansambl Branka Jovanovića Baka, koji drži još titulu najboljeg primaša iz prošle godine, zatim orkestar Neše Jovanovića, Milan Vranešević, Milan Kerezović i Nataša Vranešević, kao i najbolji orkestar Tamburica festa 2009. „Dyaco“ iz Đakova, a oko desetke se na nebu pojavio i vatromet.
- Ova godina je za sada najlošija, prošle godine potrefila nas je velika kiša, nadam se da će sutra i prekosutra biti jače. Normalno, da je ovde pod šatorom bolje nego na bini, ovde se svira do pola sedam ujutro i kad mi ne bismo otišli kući do 12, ljudi bi ostali i do tada. Pa tu bude toliko ljudi da kad prođeš deset metara pogubiš svu familiju - kaže tamburaš i šef orkestara „Braća Jovanović“ iz Deronja Perica Jovanović, pozivajući sve ljude na festival i mantrajući protiv kiše.
Deronjčani se hvale kako su najbolji domaćini, a osim okolnih sela i država ovde se po njihovim rečima nađu ljudi i iz Amerike, Nemačke, Belgije. Tako gospođa Ružica koja ovde isključivo dolazi zbog deronjčanskih muzikanata kaže da će „biti još više naroda i da je svaka godina festivala sve lepša“.
A većina ljudi se skupila pred nastup gostiju iz Italije. Grupa „Moresca Nova“, donela je neke nove melodije u ovaj kraj, a najveće uzbuđenje posle deset godina pevačke pauze u Srbiji izazvao je, kako vole da ga zovu „kralj narodne muzike“, pevač Šaban Šaulić, nanizavši svoje najveće hitove. Tako razgaljena atmosfera nastavila se uz „Laloški uranak“ sa tamburašima do zore, kad se prvi dan festivala i završio, u iščekivanju novog uštimavanja.
Aleksandar Latas
tamburašideronje
.jpg)
