Izvor: Večernje novosti, 11.Okt.2019, 00:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NOVI ŽIVOT BASTIONA PRAVOSLAVLjA: Manastir u Gorskom Kotaru uključen u projekat "Putevima Frankopana"

Gomirje u Gorskom Kotaru, najzapadniji srpski manastir u Evropi, uključen je u projekat "Putevima Frankopana" TIŠINA najzapadnijeg srpskog manastira u Evropi sve se češće prekida, otkako se Gomirje našlo na jednoj od značajnih kulturno-turističkih ruta u Hrvatskoj. Pravoslavni hram u Gorskom Kotaru sada je nezaobilazna "meta" putnika namernika, jer je izašao iz poluzaborava podelivši sudbinu 20 kaštela i dvoraca na ovim prostorima. Privilegovan istorijom da i on >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << bude deo projekta Primorsko-goranske županije "Putevima Frankopana", finansiranog sredstvima Evropske unije, u skoroj budućnosti bi mogao da započne novi život. Jer, od sada će manastir Gomirje sa Crkvom Svetog Jovana Preteče sve češće biti izložen očima posetilaca svih vera i nacija. Predviđeno je da se fasada umije, biblioteka premesti u vlagom neoštećeni deo, a konaci obnove. Otac Mihailo, starešina manastira, nada se da Gomirje, ipak, neće izgubiti ono suštinsko - mir. Na prvi pogled čini se da domaćin nije mnogo raspoložen za razgovor sa novinarima, ali nam već u sledećem trenutku otvara vrata svoje duše i hrama koji je donedavno oživljavao samo o verskim praznicima. - Sada nam sve češće svraćaju posetioci, pitajući me prvo o krčkim kneževima Frankopanima, a onda koliko Srba trenutno živi u Gorskom Kotaru - priča otac Mihailo. - Potvrdim im da je ovo nekada bio frankopanski kaštel sa crkvom. Turci su ga srušili, a onda su krajem 16. i početkom 17. veka naseljeni Srbi, da kao pouzdani čuvari brane granice carstva prema Turskoj. Tada je osnovan i manastir, a nedugo zatim je kula osmatračnica pretvorena u zvonik, koji je i sada tu. A Srba danas ima malo. Samo što na to pitanje ja uvek volim da postavim kontrapitanje: "A koliko ih ima u selima južne Srbije?" Shvatićete da ih ni tamo više nema mnogo. Procenjuje se da u mestu Gomirje, gde su Srbi i nekada i sada apsolutno većinsko stanovništvo, živi nešto više od 300 ljudi. Otac Mihailo kaže da u Gorskom Kotaru svi dele istu sudbinu, bez obzira na to kojoj veri i naciji pripadali. I nije im, dodaje, lako. Ovaj kraj nikada nije bio previše milosrdan prema svojim stanarima, ali su oni uvek nekako posebno voleli taj planinski reljef i kraško polje. Tu tačku na kojoj se spajaju kontinentalni i mediteranski deo, tog glavnog junaka serije "Kapelski kresovi". To što posla ima malo, i sve ga je manje, razlog je i zbog čega odavno ima malo mladih. I sve ih je manje. Oni odlaze u svet da potraže bolji život, sa čežnjom ostavljajući čarobne pejzaže i privilegiju da se na istom prostoru skijaju na planinskim vrhovima Gorskog Kotara i kupaju u Jadranskom moru, zelenoj Kupi i Lokvarskom jezeru. PROČITAJTE I: FOTOGRAFIJA IZ ŽIČE PREPLAVILA INTERNET: Đurđe vraća veru O međunacionalnim razmiricama otac Mihailo ne govori. - Ovde svi imaju iste probleme i dileme, kako god se zvali i prezivali. I istu lepotu udišu - kaže otac, pozivajući nas da dođemo na leto, kada je ovde, kaže, najlepše. Ali nikako ne zaboravlja prošlost manastira Gomirje koja je, možda, najslavnija bila u 18. veku, sa nadaleko čuvenom ikonografskom školom Simeona Baltića. - Ovde je napravljena većina ikonostasa crkava Gornjokarlovačke eparhije, bastiona pravoslavlja. Bilo je to doba punog procvata, koje se nastavilo sa arhimandritom Josifom Rajačićem, mitropolitom karlovačkim i patrijarhom srpskim. Nažalost, blistavi dani nisu potrajali, jer je Gomirje u Prvom svetskom ratu pretvoreno u zatvor za pravoslavne sveštenike, a u Drugom su ga ustaše zapalile, ubivši mnoge koji su u njemu služili Bogu, pa i igumane Teofana i Metodija. Vredno kulturno i književno blago je preneto u Zagreb. Ceo kompleks je obnovljen 1967. godine, od kada je ovo ženski manastir - priča otac Mihailo. Monahinje, međutim, danas mogu da se izbroje na prste jedne ruke. Ima ih tek tri. I nismo ih videli, jer su bile u poslu. Treba taj prostor sa velikim dvorištem, baštom, cvećem i konacima održavati. Pogotovo kada Gorski Kotar prekrije sneg. Nije se još zabeleo, ali drva su već spremna i vijori se dim iz odžaka. Crni oblak kao svetao znak da se ognjište nije ugasilo. ISTORIJA ZA BUDUĆNOST PROJEKTOM "Putevima Frankopana" oživela su zdanja koja su decenijama tavorila, a koja će sada, kao i manastir Gomirje, zasijati u turističkom "izlogu". Obnovljena, umivena, ulepšana. - Krčki kneževi Frankopani su obeležili pet i po vekova ovog kraja, kao nosioci društvenog, političkog i kulturnog života Primorsko-goranske županije. Podizali su palate i utvrđivali gradove, čija je današnja obnova značajna za očuvanje materijalne i nematerijalne baštine. Kada krenete Kvarnerom, "Putevima Frankopana", od Krka, preko Novog Vinodolskog, Rijeke, Kraljevice do Gorskog Kotara, osetićete taj duh prošlosti koji ima veliku budućnost - kaže Petar Kopanica (na slici), iz Udruženja "Kneževi krčki Frankopani". TESLINA POSETA KADA se spomene manastir Gomirje, uvek se sa ponosom naglasi da je u njemu kratko boravio i Nikola Tesla. Veliki naučnik je tu svratio na jednom od svojih proputovanja, što nije zaboravljeno. Među najznamenitijim Gomircima se nalazi ime Save Mrkalja, reformatora srpskog pisma.

Nastavak na Večernje novosti...