Izvor: SrbijaDanas.com, 16.Jun.2020, 07:13

NAMIRNICA KOJA RAZARA MOZAK: Teško ju je izbaciti iz ishrane, a i jedemo je SVAKOG DANA

NAMIRNICA KOJA RAZARA MOZAK: Teško ju je izbaciti iz ishrane, a i jedemo je SVAKOG DANA

Konzumacija nekaloričnih zaslađivača menja bakterije tako da one samo utvrđuju put ka dobijanju dijabetesa

Mnogi ljudi osećaju žudnju za hranom, posebno kada su pod stresom, a najčešće su u pitanju namirnice sa visokim procentom masti i šečera. Da bismo bili u mogućnosti da se odupremo žudnji, morali bismo da suzbijemo naš prirodni odgovor na prepuštanje ovim ukusnim, ali po zdravlje lošim namirnicama.

tip 2, a dijabetičari imaju četiri puta veći rizik >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << za dobijanje Alchajmerove bolesti.

Mreža inhibitornih neurona je ključna za kontrolu ponašanja. Ovi neuroni su poput moždanih kočnica i koncentrisani su u prefrontalnom korteksu - ključnom području mozga koji je uključen u donošenje odluka, kontrolu impulsa i odlaganje zadovoljstva.

Često slušate i čitate o hrani koja je dobra za mozak, poput bobičastog voća i lososa. Međutim, postoji i druga strana - hrana koja je loša za mozak te, kažu stručnjaci, može dovesti čak do Alchajmera.

Istraživanje na pacovima pokazalo je da konzimiranje hrane sa visokim procentom šećera može da izmeni inhibitorne neurone. Pacovi koji su uzimali velike količine šećera takođe su manje mogli da kontrolišu svoje ponašanje i donošenje odluka. To pokazuje da ono što jedemo može da utiče na našu sposobnost da se odupremo iskušenjima i može biti objašnjenje zašto su promene ishrane toliko teške za ljude.

Nedavna istraživanja dovela su do statističkih podataka i pokazala su da osobe koje redovno konzumiraju hranu sa visokim procentom masti i šećera, imaju veću težnju za unosom hrane čak i onda kada nisu gladni. Isti je slučaj i sa šećerom, unošenjem visokog procenta šećera može dovesti do toga da mozak traži i više od onoga što mu je neophodno.

Pod uticajem ovakve ishrane, oštećujemo još jedno područje mozga, a to je hipokampus ili ključni memorijski centar. Prekomerno unošenje šećera dovodi do smanjenja novorođenih neurona, koji su ključni za kodiranje sećanja.

SZO, Svetska zdravstvena organizacija, savetuje da unos dodatnih šećera ograničimo i svedemo na minimum, tačnije, od 80% šećera, koliko uzima jedna posečana osoba na dnevnom nivou, smanjimo na 5 % našeg dnevnog unosa kalorija što je 25 grama ili šest kašika slatkog.

Neuroplastične mogućnosti mozga omogućavaju mu da se resetuje u određenoj meri nakon smanjenja šećera u ishrani, a fizička vežba može da pospeši ovaj proces. Hrana bogata omaga-3 masnim kiselinama, koja se nalazi u ribljem ulju, orašastim plodovima i semenkama, takođe je neuroprotektivna i može da pojača stvaranje moždane hemikalije potrebne za nastanak novih neurona.

Svima je jasno da nije lako izboriti se sa ovim navikama, lakše zvuči u teoriji nego u praksi. Međutim, bitno je napraviti prvi korak, kasnije promena režima ishrane postaje sve lakša, a ono što sa sobom donosi, samo će buditi još veću volju i želju da se sa tim i nastavi.

Nastavak na SrbijaDanas.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta SrbijaDanas.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta SrbijaDanas.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.