Izvor: Kurir, 25.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NADA U VASKRS
Bez obzira na to hoće li se narod vratiti, mi ćemo ostati, makar ovde bile žrtve za ceo srpski narod, kaže mati Haritina, jedna od 26 monahinja koje već osam godina žive među zidinama Pećke patrijaršije
PEĆ - Pećku patrijaršiju čuvaju italijanski vojnici. Stavili na glave kape od valjane vune, pa na prvi pogled i ne liče na pravu vojsku. Dok pregledaju propusnice, jedan drži prst na okidaču mitraljeza, drugi podiže tešku metalnu rampu... Okolo bodljikava žica, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << rovovi, utvrđena mitraljeska gnezda, vojnici, gvozdeni ježevi i debeli kameni i betonski zid iza koga se vide krstovi manastira... Iza ostane Peć.
Na Veliki četvrtak u podne porta Pećke patrijaršije je prazna... Kamenom stazom od konaka ka Bogorodičinoj crkvi žurno promakne monahinja u crnoj odeždi, ruku preklopljenih na stomaku, blago povijena napred, u molitvi Bogu, a onda se sve ponovo umiri... Kroz tešku okovanu drvenu kapiju, iza reze na kojoj stoji veliki katanac, odozdo probija se huk Bistrice, odozgo nad krstove nadvile se Prokletije, bele od snega...
Božji mir u konacima Pećke patrijaršije. Tri dana pred praznik nad praznicima, na samom kraju velikog časnog posta, monahinje utonule u molitve. Njih 26, osam godina zatvorene iza zidina manastira, bez prava na slobodno kretanje. Napolju, Italijani ih čuvaju mitraljezima. Uz pratnju vojnika retko, po teškoj potrebi ili nevolji, izlaze iz manastira.
Mati Haritina izbija iz polumraka jednog od hodnika velikog konaka...
- Post je - kaže. - U molitvi smo...
Glas joj tih, pun bogobojažljivosti. Uklopi se u tišinu oko svetinje.
- Sve ovo što se oko nas dešava ne može nam i ne sme ni uzeti ni umanjiti duhovnu radost sa kojom ćemo u nedelju ujutru dočekati praznik Hristovog vaskrsenja - kaže, a onda zaćuti.
Pričali smo posle dugo u trpezariji konaka, iza prozora sa kojih se vide zidine koje okružuju portu svetinje. Kaže, sestrinstvo se naviklo na prisustvo vojnika, monahinje su bezbedne u porti, i zahvalne italijanskim vojnicima koji ih čuvaju.
Monahinje Pećke patrijaršije skoro da su same u manastiru. Povremeno dođe organizovano neka grupa vernika, svrate Srbi iz okolnih enklava ili oni koji su davno izbegli i koji dođu da obiđu grobove svojih najmilijih, popaljene kuće...
- Nismo sasvim sami, ali, ako se više Srba ne vrati na ove prostore, onda neće ni biti načina da branimo Kosovo. Mnogi su ovde prodali imanja, kuće, zemlju, otišli, nisu hteli da pretrpe ni najmanje, a stvorili su nevolju i sebi i nama ovde - priča mati Haritina i nabraja da je blizu, u Ljevoši, obnovljeno 25 srpskih kuća, u Goraždevcu, na šest kilometara od manastira, Srbi su ostali u oko 800 domova, u samoj Peći živi tek petoro-šestoro Srba...
- Znamo da je teško vratiti se, da nema posla, ali nema posla za sve ni u Beogradu. Ko je uporan, ko ima vere, taj će se vratiti, malo mora i da se pritrpi na početku. Važno je da narod oseća da je Pećka patrijaršija stožer i ja se nadam da će se naš narod vraćati sve više, okupljati oko tog stožera. I nama ovde bi bilo lakše, sigurnije, kad bi se više naroda vratilo - kaže mati Haritina.
Čula je da se Srbi sve više slobodno kreću među Albancima, nada se, kaže, i da Albanci sve više shvataju da na Kosovu ne mogu živeti sami. U nedelju ujutru na Vaskrs u manastiru se, kaže mati Haritina, nadaju narodu, Srbima iz enklava, da zajedno, u molitvi, dočekaju veliki praznik.
- Prvih godina ovde smo bili sami, sami slavili i dočekivali i Božić i Vaskrs... Sada je, hvala bogu, malo bolje... Mi ostajemo ovde da se molimo Bogu za sve, za ceo svet i naš narod, da nas Gospod urazumi i nas i one koji nas vode, da nas vrati veri. Bez obzira na to hoće li se narod vratiti, mi ćemo ostati, makar ovde bili žrtva za ceo srpski narod - kaže mati Haritina.
Posle, kad smo prošli rampu, utvrđenje italijanskih vojnika na ulazu u manastir i bodljikavu žicu, iza nas je ostala Pećka patrijaršija. Prazna porta na Veliki četvrtak, a opet puna vere i bogobojažljivosti, kao neki starostavni ostrog, čuvar i naroda i vere.
- Vaskrs uvek daje nadu, vera daje nadu, ovde se ona oseća, ovde je ima. Nada za srpski narod na Kosovu i svuda gde živi - ostaju da se pamte reči mati Haritine sa kojima nas je na Veliki četvrtak ispratila iz porte Pećke patrijaršije.[ antrfile ]
STRADANJE VRAĆA VERI
- Velika nevolja pogodila je naš narod. Veliko zlo nas je snašlo. Ali, onako kako smo radili, onako kako smo pogazili sve sveto, ništa bolje kao narod nismo mogli ni očekivati, nije nas sve ovo snašlo slučajno. I sada, ako se ne vratimo veri i Bogu, biće nam sve teže. Gospod dozvoljava, dopušta stradanja, da bismo se vratili veri. A vera nije samo ući u manastir, upaliti sveću, prekrstiti se, vera je vratiti se postu, koji je veoma značajan, vera je pričestiti se, vera je činiti dobra dela - tekle su reči mati Haritine manastirskom portom, pune upozorenja, pune opomene, saveta...
