Izvor: B92, 07.Nov.2021, 22:36

Muzika i Leonard Koen - Princ tuge

Uticaj i privlačnost ovog pesnika, romanopisca, autora i legendarnog ljubavnika, bili su postojani tokom cele njegove karijere.

Leonard Koen je bio poznat i kao "Princ tuge".

Uticaj i privlačnost ovog pesnika, romanopisca, autora i legendarnog ljubavnika bili su postojani tokom cele njegove karijere.

Često je bio sklon depresiji, a njegovi šarmantni i odmereni maniri - da ne pominjemo i crni humor - mogli su da se vide i u njegovoj poeziji.

Posle >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 1990-ih, kada se privremeno povukao, vratio se kreativan kakav je oduvek i bio.

Leonard Norman Koen je rođen u Vestmauntu, boljem kraju Montreala, 21. septembra 1934. godine.

Njegova majka je bila emigrantkinja iz Litvanije, dok je njegov otac Nejtan, čiji su preci došli iz Poljske, posedovao uspešnu prodavnicu odeće.

Otac mu je umro kada je Koen imao samo devet godina, ali je sinu ostavio nasledstvo koje mu je omogućilo da se posveti literarnoj karijeri.

Tri godine kasnije, 1973, vratio se u Izrael kao dobrovoljac u Jom kipurskom ratu.

Umesto oružja, dobio je zadatak da zabavlja trupe tenkovske divizije sa kojom se jednom prilikom našao i usred napada u Sinajskoj pustinji.

Snimanje petog albuma, Death of a Ladies' Man, pretvorilo se u farsu.

Koen se sukobio sa prilično labilnim producentom Filom Spektorom, čija tehnika, poznata i kao "zvučni zid", nije odgovarala njegovoj tihoj akustičnoj muzici.

Album je bio neuspešan i Koen ga se kasnije odrekao.

Publika je izgubila interesovanje za Koenovom muzikom kasnih sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, ali je njegov album Various Positions iz 1985. ponovo zaintrigirao fanove.

Na albumu je i pesma Haleluja, koju je bilo pisao pet godina.

Koen je rekao da "postoji mnogo vrsta pohvala Bogu, a sve te savršene i oštećene pohvale imaju istu vrednost".

Iako je njegova diskografska kuća mrzela tu "tugaljivu baladu" posvećenu ljubavi, seksu, veri, žudnji i kajanju. ona je kasnije postala njegova najobrađivanija pesma svih vremena.

Očaravajuća, melodična obrada Džefa Baklija iz 1994. godine je postavila nedostižne standarde interpretacije.

Ipak, dostigla je dobila mejnstrim visine tek kada se 2001. pojavila verzija Rufusa Vejnrajta snimljena za potrebe animiranog filma Šrek.

Tako je u oktobru 2016. objavio album You Want It Darker, koji je producirao njegov sin Adam.

Zbog jakih bolova u leđima, Koen nije mogao da napusti dom, pa je Adam montirao mikrofon na trpezarijski sto i snimio ga na laptopu.

Baš kao i Bouvijev Blackstar, album je predstavljao labudovu pesmu Leonarda Koena.

"Ustajem sa stola, napuštam igru" - tako je zvučao lament u pesmi Leaving the Table.

Album su pratile pozitivne kritike, ali je intervju za Njujorker koji se pojavio u isto vreme kada i album, otkrio da se Koen pomirio sa sudbinom.

"Spreman sam da umrem", rekao je.

"Nadam se da smrt nije previše neudobna. Toliko od mene".

Koen je bio verovatno jedan od najzagonetnijih pesnika i kantautora svog vremena.

Iako su mnoge teme kojih se doticao u pesmama nagoveštavale njegovu depresiju, uvek je govorio kako je on samo pronicljivi hroničar života.

"Ozbiljnost je, pre nego depresija, rekao bih, karakteristika mog života", kazao je prilikom jednog intervjua.

"Volim da se smejem, ali mislim da uživanje dolazi i kroz ozbiljnost.

Svi znamo da kada zatvorimo vrata i kada uđemo u sobu i kada vam ostanu samo srce i emocije, da to baš i nije zabavno".

Mnogi ljudi su otkrili Leonarda Koena kroz interpretacije njegovih pesama drugih umetnika.

Pevačevo žalosno i turobno izvođenje je bilo savršena platforma za njegovu poeziju, ali tek su njegove kolege u tim pesmama otkrile melodije i značenja skrivena u Koenovim originalima.

Neke od ovih obrada - naročito dirljivi aranžmani Džefa Baklija u pesmi Haleluja - čak su postale i definitivne verzije nekih pesama.

Evo šest najboljih.

Ali obavezno proverite i originalne verzije. Jer one su, kao što to reče Bob Dilan, kao "molitve".

Pesmu koja je prvo objavljena u knjizi poezije 1966. godine, Suzen opisuje Koenov platonski odnos sa Suzan Verdal, tadašnjom devojkom vajara Armanda Vejlenkorta.

Opisuje se kako bi ga ona hranila "čajem i pomorandžama" dok bi zajedno dangubili po Montrealu.

Iako nikada nisu postali ljubavnici, Koen je kristalno jasan u pojašnjavanju kako bi "dodirivao njeno savršeno telo" njegovim umom.

Pesmu je prvo snimila Džudi Kolins, ali ovozemaljska, razgovorna interpretacija Nine Simon oživljava ovu priču.

Kada ona zapeva "Sad te Suzan uzima za ruku", skoro da možete da čujete kako lete varnice.

Sintisajzeri iz 80-tih koji odzvanjaju i oholi prateći vokali na originalnoj verziji pesme First We Take Manhattan Leonarda Koena nisu dobro ostarili.

Šteta zbog toga, jer mučna produkcija kao da sakriva ove uznemirujuće Koenove stihove koji predstavljaju, kako je sam autor rekao - "presek uma jednog ekstremiste".

Na sreću, REM su ogolili ovu pesmu do kraja na svojoj obradi iz 1991. godine.

Ona je u Engleskoj objavljena kao B strana singla Drajv.

Majkl Stajp peva sa dna svog vokalnog registra, istinski preteći u refrenu:

"Koliko sam se samo molio za ovo, da otpočnem sa svojim planom/Prvo zauzimamo Menhetn, a zatim i sam Berlin".

Ispisana na kafanskoj salveti, pesma Chelsea Hotel No. 2 je Koenov opis seksualne avanture sa Dženis Džoplin.

"Sretao sam je u liftu, oko tri ujutru", rekao je jednom prilikom publici u Parizu.

"Ona nije tražila mene. Mislim da je tražila Krisa Kristofersona ili nekog višeg od mene. Ja sam tragao za Brižit Bardo.

U svakom slučaju, poleteli smo jedno drugom u zagrljaj nakon tog procesa eliminacije".

Ovakav prikaz njihovog susreta je zaista nepokolebljiv.

"I ponovo si mi rekla da više voliš lepe muškarce/ali za mene ćeš da načiniš izuzetak".

Ali sve je to bilo ništa drugo do savršena inspiracija za Lanu del Rej, čiji slabašan i razvučen vokal razotkriva ovu ruševinu od stihova.

Engleski folk-rokeri Ferport Konvenšn su bili drevni zaljubljenici u Koena.

Oni su obradili nekoliko njegovih pesama kasnih 60-tih godina prošlog veka.

Njihova verzija pesme je snimljena za potrebe radio emisije Stjuarta Henrija na BBC-ju, u decembru 1968.

Zvanično, ova verzija je objavljena na albumu Heyday, punih 20 godina kasnije.

Pesma je napisana za vreme Koenove depresivne faze dok je živeo na ostrvu Hidra u Grčkoj.

On je primetio pticu koja sama sedi na žici i počeo da njenu situaciju poredi sa sopstvenom.

Ferport Konvenšn su ovu pesmu ulepšali predivnim harmonijama, ali lepršavi vokal Sendi Deni je naročito istakao tužan i nežan momenat ove pesme.

Koen je mesecima pokušavao da pronađe savršenu verziju ove pesme koju je posvetio njegovoj muzi, Merien Džensen, 60-tih godina.

Ovo je jedna od nastrasnijih romantičnih pesama, ali ona ipak odzvanja tugom.

"Znaš da volim da živim sa tobom", peva on, "ali zbog tebe sam zaboravan/zaboravljam da se molim za anđele/pa onda i anđeli zaboravljaju nas".

"Ne mislim da sam se opraštao", rekao je Koen kasnije.

"Ali ispada da jesam".

Original, koji se pojavio na Koenovom debitantskom albumu, je gotovo besprekoran, ali Džon Kejl iz sastava Velvet Andergraund i Suzan Vega pretvaraju ovu pesmu u srceparajući razgovor dvoje ljubavnika koji evociraju uspomenu na vezu koju su nekada imali.

Kejl je kasnije obradio i pesmu Aleluja, a njegovo prebiranje po gitari je kasnije postalo osnova za večnu verziju ove pesme Džefa Baklija.

Pesma je postala izuzetno voljena, himna je modernog doba, ali je nekako postalo jednostavno zaboraviti kako je opskurno čamila u anonimnosti više od 10 godina.

Koen je proveo neobično dugo u radu na pesmi.

Napravio je za pet godina više od 80 verzija pesme pre nego što je bio zadovoljan konačnom verzijom - ali njegova diskografska kuća nije bila nimalo impresionirana.

U početku su čak odbili i da objave album na kojem se ona nalazila - Various Positions iz 1984. - uz argument da se album ne bi prodavao.

Sudbina pesme se okrenula 1991, kada je Džon Kejl zatražio dozvolu od Koena da je obradi.

Koen mu je faksom poslao sve one različite verzije stihova, da bi Kejl počeo da radi na novoj verziji u kojoj je gospel hor i snažne bubnjeve zamenio jednostavnim, zaraznim klavirskim apređom.

Upravo je taj aranžman Džef Bakli iskoristio u svojim čuvenim nastupima u njuroškom Sine klubu.

Stihove je interpretirao kao posvetu "aleluji orgazma".

Bakli je bio rezervisan po pitanju Koenovog odgovora na njegovo erotsko čitanje pesme, ali njegova treperava, fragilna verzija je postala i definitivno izvođenje ove pesme.

Ono je inspirisalo i Rufusa Vejnrajta da obradi ovu numeru i ta verzija se nalazi na saundtreku za film Šrek.

Tako je ova pesma i lansirana u mejnstrim.

Pogledajte video o robotu koji igra kao Mik Džeger

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...