Izvor: Politika, 16.Avg.2013, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muslimanska braća, znak političkog islama
Najstarija islamistička organizacija arapskog sveta bori se za svoj koncept demokratije pod sloganom „Islam je rešenje”
Kada je 1928. u Egiptu osnovao Muslimansku braću, učitelj i imam Hasan el Bana nije mogao da pretpostavi da će posle decenija progona i zabrana njegov pokret prerasti u najveću i najuticajniju panislamističku organizaciju koja i danas određuje sudbinu Egipta i čitavog Bliskog istoka.
Cilj osnivača bio je islamistički procvat i nenasilna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << borba protiv „prihvatanja zapadnog sekularnog modela i slepe imitacije evropskog uzora” pod sloganom „Islam je rešenje”.
Protive se bilo kakvim laičkim tokovima u državama s većinskim muslimanskim stanovništvom i zahtevaju povratak zapovestima iz Kurana, odbacujući tako zapadne uticaje, ali i ideje sufista koji se zalažu za prilagođavanje Kurana sadašnjici. Ideološki cilj pokreta jeste uspostavljanje islamističke republike u zemljama kao što su Egipat, Sirija, Libija, Tunis...
Opiranje Muslimanske braće sekularnim arapskim državama kao što su bili Egipat i Sirija, dovelo je do toga da je Damask zabranio njihov rad dok su egipatski predsednici zaredom ograničavali polje njihovog delovanja, hapsili ih ili pragmatično pokušavali da ih iskoriste.
Postoje osnovane sumnje da je Velika Britanija direktno podržavala razvoj bratstva, a analitičari ističu da ako ih London nije podržavao, onda je zasigurno dozvolio da se Muslimanska braća razviju, budući da je proteklih decenija rad Muslimanske braće, prema nekim pokazateljima, koordinisalo muslimansko britansko udruženje sa sedištem u Londonu.
Borba protiv izraelske zemlje je centralna ideja još od njenog osnivanja, a teoretičar militantnog džihada Said Kutb bio je jedan od najuticajnijih egipatskih članova. Said Ramadan 1945. osniva palestinski ogranak pokreta koji ima za cilj isključivo borbu protiv cionističke organizacije, tako da mnogobrojne pristalice učestvuju u ratu 1948. protiv izraelske države.
Muslimanska braća tada doživljavaju vrtoglav uspon. Pojedine grupe pristalica formiraju nezavisne pokrete, kao na primer Hama el islamija ili Hamas. Od 1944. postoji i ženski ogranak Muslimanske braće – „Muslimanske dame”.
U Egiptu tokom sedamdesetih, Anvar el Sadat koristi Muslimansku braću kao protivtežu ekstremnoj levici i obećava joj integraciju u egipatski zakon, pri čemu se oni 1978. zvanično odriču nasilnih akcija, izuzev u borbama u Palestini.
Njihove pristalice koje ne dele takvo mišljenje regrupišu se u druge strukture, kao Gama el islamija (Islamistička grupa) čiji članovi ubijaju Sadata 1981.
Muslimanska braća održavaće – u manjoj ili većoj meri i u zavisnosti od trenutka – kontakte sa tom organizacijom koja je izvršila napade na zapadne turiste u Egiptu 1992. i 1993.
Protekle dve decenije, u Siriji i Egiptu se ovaj pokret zvanično odrekao nasilja i zahteva uspostavljanje demokratije.
Još od uspostavljanja višepartijskog sistema u Alžiru, Pokret za mirnodopsko društvo ostaje najuticajniji predstavnik Muslimanske braće u severnoj Africi.
U Sudanu Muslimanska braća postoje od 1949. Njihov lider Hasan el Turabi je bio blizak s diktatorskim sudanskim režimom.
Muslimanska braća se politički ne slažu s vehabitskom vlašću u Saudijskoj Arabiji, premda baš iz ove zalivske zemlje stižu velike donacije za rad ove panislamističke organizacije.
Još od 1961. Muslimanska braća deluju na tlu Evrope i jedan od njihovih glavnih ciljeva danas jeste borba sa ostalim islamskim grupama oko preuzimanja privilegovanog položaja u okviru evropskih vlada i zastupnika islamskih poslova.
Muslimanska braća se trude da se u Evropi predstave kao umerenjaci u odnosu na svoje konkurente kao što su vehabiti, odnosno salafisti. Dok među arapskim sekularistima i liberalima vlada haos, braća su iskoristila datu šansu i ubedljivo pobedila na izborima u Egiptu 2012. Tuniski rođak Muslimanske braće Nahda formirao je vladu. U Libiji su od početka pobune protiv Muamera Gadafija imali značajan uticaj. Braća su se ubacila i u revolt protiv režima u Siriji – sa ambicijom da poravnaju račune sa dinastijom Asada zbog maskara desetina hiljada pripadnika Muslimanske braće u Hami 1982.
Regionalni konzorcijum Muslimanske braće i salafista – starih rivala pretvorenih u nove saveznike – okrenut je i prema drugim arapskim državama, uključujući Alžir, Maroko i Mauritaniju, možda i delove Iraka, Libana i Sudana.
Imajući u vidu veliku podršku islamistima u Egiptu, dokazanu i izborom njihovog štićenika Muhameda Mursija, ne bi trebalo isključiti mogućnost da će Muslimanska braća imati poslednju reč kada je reč o borbi za određivanje sudbine egipatske revolucije.
Sutra: Islamsko lice arapskog proleća
Boško Jakšić
objavljeno: 16.08.2013.
