Izvor: Politika, 17.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muke mrtvih predsednika
Nema dana poslednjih meseci, u stvari cele ove godine, bez vesti o slabljenju dolara, jačanju evra (začudo i dinara) i poskupljenju nafte. I dok snagu dinara ne baš prijatno osećamo kad god posegnemo za ličnim deviznim rezervama da bismo zakrpili neku rupu kućnog budžeta, a skuplju naftu kad god svratimo na pumpu, međusobni odnosi dolara i evra kao da nas se ne tiču. Američki "mrtvi predsednici" (sleng za dolarski keš – neki od najpoznatijih predsednika iz istorije su na svim osim na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dve dolarske novčanice) odavno nisu naša rezervna moneta. To je evro, koji, kao što vidimo, pobeđuje dolar, ali nekako nelogično popušta pred dinarom.
Pa ipak, ako izuzmemo domaće originale, globalna monetarna klackalica zaslužuje pažnju, jer govori mnogo šta o današnjem svetu, njegovoj povezanosti, (ne)ravnoteži moći i uzročno-posledičnim vezama između politike i ekonomije (i obrnuto).
Kao prvo, treba imati u vidu da kad se kaže da je neka moneta jaka ili slaba, ona to nije sama po sebi, već u odnosu na druge sa kojima se poredi. U ovom slučaju ne govorimo o novcu kao meri robne vrednosti, nego o parama kao svojevrsnoj robi kojom se trguje da bi se zaradilo po iskonskom trgovačkom principu: kupiš jeftinije a prodaš skuplje. Profitira se dakle na razlici u ceni, a ta razlika na pojedinim monetarnim tržištima, zahvaljujući instant komunikacijama, uglavnom ne traje više od nekoliko sekundi.
Dolar je dakle sve slabiji u odnosu na indeks valuta drugih glavnih igrača u svetskoj ekonomiji, preciznije, danas je najslabiji u poslednjih 15 godina. Rezervna svetska valuta (a postoje valjani razlozi zašto je u toj ulozi) simbol američke ekonomske moći, ove godine je prema evru oslabio za 8,3 odsto. Sve u svemu, od Bušovog dolaska na vlast vrednost mu je opala za 21 odsto. Od debija evra kao zvanične valute EU (1999. na finansijskim tržištima, 2002. kao valuta) dolar je skliznuo za 24 odsto.
Da li to znači da je u sličnom procentu oslabila i moć američke ekonomije? Ne baš – Amerika ostaje svetska ekonomska lokomotiva, gde se godišnje stvori 13 biliona (hiljada milijardi) dolara novog bogatstva. Američki BDP je veći od japanskog, nemačkog i kineskog, uzetih zajedno.
Promenilo se nešto drugo: američka politika. Od ustoličenja Džordža Buša Mlađeg (januar 2001) američki budžet, koji je tada imao suficit od 127 milijardi dolara, prošle godine je imao deficit od 459 milijardi. Trgovinski deficit je u poslednjih 15 godina sa 84 milijarde narastao na preko 700 milijardi. Unutrašnjim i stranim investitorima, kupcima njenih državnih obveznica, Amerika danas duguje oko sedam biliona dolara, dakle više od polovine BDP-a. Prošle godine Amerikanci su kao štednju izdvajali samo 0,4 odsto od svojih prihoda, dok su 1990. štedeli čak devet odsto...
I tako dalje. Amerika danas pozajmljuje oko dve milijarde dolara dnevno da bi pokrila svoju potrošnju. Njene obveznice kupuju uglavnom stranci koji imaju devizne viškove i traže način da ih oplođavaju. U isto vreme, održavajući na ovaj način visok nivo američke potrošnje, održavaju i tempo svojih ekonomija kojima je Amerika glavno tržište.
S padom dolara opada i vrednost tih investicija, ali niko ne juriša da ih se reši. Ako Amerika dobije ekonomsku kijavicu, mnogi iz ostatka sveta dobiće grip.
To praktično znači da dolar slabi jer to odgovara Americi. U teoriji, kad valuta slabi, to je ponekad i dobro, jer poskupljuje uvoz i podstiče izvoz. Ali da bi se nešto dobilo, uvek mora nešto i da se da – slabiji dolar pumpa i cene nafte koje se mere u američkoj valuti, jer proizvođači ne žele da (previše) gube na prodaji svog blaga. Amerikanci, koji troše 25 odsto svetske nafte, galon benzina (3,78 litara) 1999. plaćali su 1,20, a danas plaćaju tri dolara. Slabljenje valute takođe, bar u teoriji, može da bude generator inflacije, jer uvoznici dižu cene da bi nadoknadili veće troškove...
Američki građani slab dolar zasad osećaju samo kad putuju u inostranstvo. Slabom dolaru se međutim raduju oni kojima je Amerika turističko odredište. Ako imate mnogo evra, sad je pravo vreme da u Americi kupite neku nekretninu.
Ne može se, međutim, večito više trošiti nego što se zarađuje. Dva rata u kojima je trenutno Amerika (Irak i Avganistan) već ispostavljaju račun od oko 1,6 biliona dolara. Posednici dolarskih rezervi (najviše ih ima Kina – oko 1,4 biliona) pokazuju izvesnu nervozu. Stopa rasta globalne ekonomije već je veća od američke.
Ranije ili kasnije, Amerika će početi da oseća spoljne posledice svoje unutrašnje politike. A što se nas tiče, blagodeti jakog dinara nisu na vidiku. Nama predstoji unutrašnje suočavanje sa posledicama teških spoljnopolitičkih odluka koje tek treba doneti.
[objavljeno: ]
