Izvor: B92, 16.Nov.2020, 21:51

Mučenje i psihologija: Zašto su neki ljudi okrutni prema drugima

Ljudi obično rade stvari kako bi uživali, ili izbegli bol. Za većinu nas, povređivanje drugih uzrokuje da osećamo njihov bol. I ne sviđa nam se taj osećaj.

Nanošenje štete ili bola nekome ko nije u stanju da to učini vama može izgledati nepodnošljivo surovo, ali se dešava više nego što mislite.

Zašto su neki ljudi okrutni prema ljudima koji im ne predstavljaju pretnju, ponekad čak i prema sopstvenoj deci? Odakle dolazi ovo ponašanje i kojoj svrsi služi? >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << - Rut, četrdeset pet godina, London.

Ljudi su slava i ološ svemira, zaključio je francuski filozof Blez Paskal 1658. godine. Malo se toga promenilo. Mi volimo i preziremo. Pomažemo i nanosimo štetu. Pružamo ruku i zarivamo nož.

Razumemo ako se neko istresao u znak osvete ili samoodbrane. Ali kada neko naudi bezazlenom, pitamo: "Kako si mogao?"

Neko ko uživa u povređivanju i ponižavanju drugih je sadista. Sadisti osećaju bol drugih ljudi više nego što je normalno. I oni uživaju u tome. Barem to rade dok se bol ne završi, kada se mogu osećati loše.

Popularna mašta povezuje sadizam sa mučiteljima i ubicama. Ipak, postoji i manje ekstremni, ali rašireniji fenomen svakodnevnog sadizma.

Svakodnevni sadisti uživaju povređivanjem drugih ili gledanjem njihove patnje. Verovatno će uživati u krvavim filmovima, tuče će im biti uzbudljive, a mučenje zanimljivo.

Retki su, ali nedovoljno retki. Oko šest odsto studenata osnovnih studija priznaje da uživa u tome što povređuje druge.

Svakodnevni sadista može biti internet trol ili školski nasilnik. U igranju igara na mreži on će verovatno biti "paćenik" koji drugima kvari igru.

Svakodnevne sadiste privlače nasilne računarske igre. I što više igraju, postaju sadističniji.

Niko zapravo ne zna zašto su neki ljudi sadisti. Neki nagađaju da je sadizam prilagođavanje koje nam je pomoglo da koljemo životinje u lovu. Drugi smatraju da je to pomoglo ljudima da steknu moć.

Italijanski filozof i diplomata Nikolo Makijaveli jednom je sugerisao da "vreme, a ne ljudi, stvara nered". U skladu sa tim, neuronauka sugeriše da bi sadizam mogao biti taktika preživljavanja izazvana vremenima koja postaju teška.

Kada određene hrane postane malo, nivo našeg neurotransmitera, serotonina, opada. Ovaj pad nas čini spremnijima da naudimo drugima jer nanošenje štete postaje ugodnije.

Psihopatija takođe može biti prilagođavanje. Neke studije su povezale viši nivo psihopatije sa većom plodnošću. Ipak, drugi su pronašli suprotno.

Razlog za ovo može biti taj što psihopate imaju reproduktivnu prednost, posebno u surovim okruženjima.

Zaista, psihopatija može napredovati u nestabilnim, konkurentnim svetovima. Sposobnosti psihopata čine ih majstorima manipulacije. Njihova impulsivnost i nedostatak straha pomažu im da rizikuju i prigrabe kratkoročne dobitke.

U filmu Vol Strit psihopata Gordon Geko zarađuje milione. Ipak, iako je psihopatija možda prednost u korporativnom svetu, ona muškarcima nudi samo tanku prednost.

Veza psihopatije i kreativnosti takođe može objasniti njen opstanak. Matematičar Erik Vajnstajn objektivno tvrdi da nezadovoljne ljude pokreću inovacije.

Ipak, ako vaše okruženje podržava kreativno razmišljanje, nezadovoljstvo je slabije povezano sa kreativnošću. Lepo može biti novo.

Sadizam podrazumeva uživanje u poniženju i uvredi druge osobe. Ipak, često se kaže da je dehumanizacija ljudi ono što nam omogućava da budemo okrutni.

Moguće žrtve su označene kao psi, vaši ili bubašvabe, što navodno olakšava drugima da ih povrede.

Postoji nešto u ovome. Istraživanja pokazuju da ako neko prekrši društvenu normu, naš mozak se prema njihovim licima ponaša kao prema nižim bićima. To nam olakšava kažnjavanje ljudi koji krše norme ponašanja.

Emotivno je misliti da ako nekoga vidimo kao ljudsko biće, onda ga nećemo povrediti. To je takođe opasna zabluda. Psiholog Pol Blum tvrdi da naše najgore okrutnosti mogu počivati na tome da ne dehumanizujemo ljude.

Ljudi mogu povrediti druge upravo zato što ih prepoznaju kao ljudska bića koja ne žele da trpe bol, poniženje ili degradaciju.

Na primer, nacistička stranka je dehumanizovala jevrejski narod nazivajući ih gamadima i vašima. Ipak, nacisti su takođe ponižavali, mučili i ubijali Jevreje upravo zato što su ih doživljavali kao ljude koji će biti degradirani i koji će patiti zbog takvog postupanja.

Ponekad, ljudi čak i naštete korisnima. Zamislite da igrate ekonomsku igru u kojoj drugi igrači i vi imate priliku da investirate u zajednički grupni fond.

Što se više novca uplati u njega, to se više isplati. A fond će isplaćivati novac svim igračima, bez obzira da li su uložili ili ne.

U filmu Ritam ludila, nastavnik muzike koristi surovost da podstakne veličinu jednog od svojih učenika. Možemo ustuknuti pred takvom taktikom.

Ipak, nemački filozof Fridrih Niče mislio je da smo postali previše neskloni takvoj okrutnosti.

Pogledajte ekskluzivnu BBC reportažu o zlostavljanju dečaka u verskim školama u Sudanu

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...