Izvor: Politika, 17.Mar.2010, 00:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mučenje „Gazele”
Precizna računica za obnovu beogradskog mosta „Gazela”, očigledno, nije napravljena! Zašto? Da li mi nemamo matematičare koji bi tačno sabrali i oduzeli sve troškove i na osnovu toga, na vreme, procenilida li smo u mogućnosti da ispoštujemo račun ali i uslove na koje pristajemo?
Prošla je decenija od kada su stručnjaci prvi put upozorili da je obnova najprometnijeg mosta u Beogradu neophodna i da u takvom stanju ne može dugo da izdrži svakodnevni umnogostručen >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << broj automobila.
Neuporedivo manji troškovi bili bi da su političari tada poslušali građevinske eksperte koji su upozoravali da „Gazela” mora da bude rekonstruisana. Uz konstataciju da most neće pasti radovi su više puta odlagani. Ali nije bilo ni novca. Za gradske oce bilo je najvažnije da generalno obnove vozni park Gradskog saobraćajnog preduzeća nedovoljan da podmiri ni najosnovnije potrebe putnika i da omoguće redovno grejanje u Beogradu.
Vreme je odmicalo, a „Gazela” je sve više krckala pod teretom vozila. Svake godine, razumljivo je, suma neophodna za radove se uvećavala. Niko nije spominjao obnovu.
Kada smo se suočili sa činjenicom neophodnosti radova zakucali smo na vrata evropskih banaka. Ponudile su nam kredit, ali i uslove. Vrlo stroge. Kuće od čvrstog materijala za ljude koji su živeli ispod „Gazele” i posao za njih. Očigledno, neko je verovao da će ti uslovi biti ispunjeni, bez obzira na to što se nije znalo koliko je ljudi na tom prostoru ni koliko je novca potrebno da bi se za njih obezbedio uslovima predviđen stambeni prostor. Znali su naši pregovarači da ne postaji mogućnost za to, a nije bilo ni realne šanse da se svi stanovnici iz „karton sitija” zaposle.
Uprkos tome, ugovor za dobijanje 33 miliona evra sklopljen je 2007. godine, u vreme kada je na čelu ministarstva za kapitalne investicije bio Velimir Ilić.
Na dokument i uslove stavljen je potpis. Očigledno, uz potajno nadanje da će u međuvremenu evropski bankari nekim čudom „zaboraviti” jasno postavljene uslove.
U međuvremenu cena radova, koji nisu počinjali jer se nije iznalazilo rešenje za žitelje ispod mosta, udvostručena je i približila se iznosu koji bi bio dovoljan, sada već, za izgradnju nove ćuprije preko Save.
Stručnjaci su početkom godine zavapili da obnova „Gazele” mora konačno da krene. I bez pogovora pristalo se na sve uslove ugovora od pre tri godine. Mimo dogovora sa gradom.
Prva rata kredita od 33 miliona evra je povučena i to u momentu kada gradonačelnik Beograda jasno upozorava da „treba utvrditi čime se konkretno uslovljava dobijanje kredita i ako je uslov obezbeđenje stanova za raseljene romske porodice, od tog posla treba odmah odustati”. Gradonačelnikovo pismo upozorenja je „Putevima Srbije” stiglo pre potpisivanja ugovora. Ko je, onda, doneo odluku da povuče novac koji će morati da bude vraćen ukoliko se do kraja godine ne ispune ugovorom precizirani uslovi EIB-a?
Pitanje je zašto se nije razmišljalo, uprkos upozorenjima iz vrha Grada, o nekoj drugoj varijanti pozajmice bez ucenjivanja. I sa sasvim drugačijim i povoljnijim uslovima koji bi mogli da budu ispunjeni.
Dejan Spalović
[objavljeno: 16/03/2010]
