Izvor: BKTV News, 17.Jul.2012, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mračne devedesete
- Kako naša prava više ovde nema ko da zaštiti, internacionalizacija pitanja Vojvodine je neminovna – kaže Nenad Čanak, lider LSV…. U svakom slučaju, vraćamo se u devedesete, jer čitave mračne strukture sada trljaju ruke, svesne da ponovo dolazi njihovo vreme“.
Čanak je najmanji problem. Poraz na izborima, jer gubitak vlasti, ma koliko da je neka stranka osvojila glasova, a iseli se iz Nemanjine 11, od uvek se doživljavao kao poraz. Zalepe se ljudi za fotelje i sada im je nazmislivo >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << da odjednom odlaze u klupe za opozicije.
I kao i uvek, političari kada gube, prvo okrivljuju narod. Zatim, one koji dolaze na vlast, a na kraju se po neko seti na dobar manir iz zemalja odakle nam je i došao taj virus zvani „demokratija“. Reč o običaju da lider poraženih se dostojanstveno povlači sa svog mesta. Naši to još nisu naučili. Dobre stavri se, a pogotovo poštovanje sopstvene države i njenih intersa, u konkurenciji lične sujete, jednostavno se ne lepe za umišljene nezamenljive „srpske vodje“.
Svi beže od analize gubitaka. Krenimo od stranaka. Izbori se dobijaju marketinškim trikovima, kampanjama, ubedljivim „lažima“, ali na kraju ipak preovladjuju dve stvari – navika birača da glasaju za one koje poznaju, makar i po „zlu“, ali i programi lagano dobijaju na teženi. Primer koji pokazuje da bez bez izuzetaka nema ni pravila je učešće „novajlije Bogoljuba Karića“ na predsedničkim izborima 2004. godine. Njegov program je tada bio kao „grom iz vedrog neba“ i osam godina kasnije na ovim izborima je bio atraktivniji i prepisivaniji nego zadaci na prijemnim ispitima. Jedino, Karića nije bilo. Vlast ga je prognala kao da zaboravljajući da se ljudi mogu da hapse, ali ne i ideja!
Zašto nas stalno plaše Devedesetim godinama. Zato što su oni koji sebe smatraju „štitonošama demokratskih promena“ korak po korak prokockali poverenje naroda. I što je narod pročitao njihovu nesposobnost da ispune obećano. A Devedsete su bile u pružanju šanse narodu da biraju svoje zastupnike malte ne iste kao i prva decenija u 21. veku.
U tim „mračnim Devedesetim“, dakle u deset godina bilo je tri izborna ciklusa, od kojih jednom – vanredni. I poseban zakon kojim su privremeni rezultati u mnogim opštinama i gradovima, u kojima je osporavana pobeda opozicije – istina pod pritiskom OEBS-a – proglašeni konačnim!
Dakle, funkcionisao je demokratski princip, ma koliko se neko za to morao i da bori. Ali, borba za poštovanje demokratije i njen razvoj je suština svake politike. U tom periodu, prvi i zasad jedini put je i jedan zakon koji je predložila opozicija u Skupštini, usvojen u celini. U prošlom mandatu lako je izbrojati i koliko je mandata, a ne poglavlja ili, ne daj bože, ceo zakon opozicije – usvojen od strane skupštinske većine.
I pre nego što se neko uplaši „mračnim Devedesetim“, valjda ciljajući na SPS i „naprednjake“ – valja se setiti da je da je, recimo, Drašković takodje bio u Vladi i da je u tom periodu, SPO znao da ima i 45 poslanika. Koliko ih danas ima?
U tim „Devedesetim“ bilo je manje nezaposlenim, nacija je preživela stravičnu inflaciju, NATO agresiju, ali je vlast celokupnu industriju i sve što je pet desenija gradjeno u Srbiji ostavila u nasledje „Petooktobarskim prvoborcima“. Čak nam niko nije ni tako otvoreno preko pomoćnikovog pomoćnika saopštavao da je Kosovo definitovno sused ne sastavni deo Srbije!
Mirko Stamenković
Tweet
