Izvor: B92, 02.Dec.2019, 21:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Možemo li da reprogramiramo naš mozak
Jesmo li mi isprogramirane mašine, koje funkcionišu preko električnih kola koja ne možemo da izmenimo, živimo život predodređen mozgom sa kojim smo rođeni? Ili smo sposobni da prespojimo i reprogramiramo um i kontrolišemo vlastitu sudbinu?
Je li vaš mozak nepromenjiv ili plastičan?
Jesmo li mi isprogramirane mašine, koje funkcionišu preko električnih kola koja ne možemo da izmenimo, živimo život predodređen mozgom sa kojim smo rođeni?
Ili >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << smo sposobni da prespojimo i reprogramiramo um i kontrolišemo vlastitu sudbinu?
Neuronaučnica Hana Kričlou pita se šta nam najnovija istraživanja o mozgu govore o našoj slobodnoj volji, onom što je nasleđeno u odnosu na ono što je stečeno i sudbini.
U začetku neuronauke, načelo da su svi neuroni u mozgu nastali pre rođenja i stoga je nemoguće popraviti oštećen mozak bilo je opšteprihvaćeno.
Godinama su neuronaučnici pretpostavljali da je struktura mozga odraslog čoveka nepromenjiva. Drugim rečima, bili smo upućeni samo na ono što imamo.
Ali šezdesetih godina prošlog veka taj stav počeo je da se menja.
Novo eksperimentalno istraživanje ukazalo je upravo na suprotno: postojali su dokazi da bi mozak zapravo mogao da bude plastičan - može da se prilagođava, raste, pa čak i regeneriše.
"Sednete pozadi u londonski crni taksi, kažete svoje odredište i vozač je u obavezi da vas odveze tamo najbržim mogućim putem", kaže kognitivni neuronaučnik Hjugo Spirs, koji proučava pamćenje na Londonskom univerzitetskom koledžu (UCL).
Da bi to mogao da uradi, taksista mora da zapamti sve ulice u Londonu. To znači više od 60.000 ulica u prečniku od 10 kilometara (uključujući jednosmerne ulice i druga ograničenja skretanja), kao i 100.000 istaknutih lokacija.
"Ako pomislite na vašu dnevnu sobu, vi odmah znate gde su vam knjige, sofa, kako da stignete do kuhinje... ne morate o tome da razmišljate. Isto važi i za sve londonske ulice", rekao je jedan od taksista Hjugu.
Za ovladavanje svim tim informacijama - taksisti to zovu Znanje - obično je potrebno dve do četiri godine.
Kad su neuronaučnici sa UCL-a počeli da proučavaju mozgove taksista, došli su do zapanjujućeg otkrića: dok je ovaj džinovski čin memorisanja bio u toku, mozak je počeo da se menja.
Koristeći tehnologiju slikanja mozga, naučnici su mogli da vide da se šoferova oblast mozga po imenu hipokampus uvećala.
To je imalo ogromne implikacije - sugerisalo je da mozak koji imamo u svakom trenutku nije mozak koji nam je suđeno zauvek da imamo i da mi možemo da ga menjamo.
Time je postavljeno i sasvim novo pitanje: možemo li da oblikujemo naš mozak na isti onaj način na koji to radimo sa mišićima, da bismo postigli bilo šta što poželimo?
Kasniji eksperimenti dokazali su da mozak zadržava mogućnost promene velikog obima - u strukturi i funkciji - čak i u šezdesetim, sedamdesetim i osamdesetim godinama.
Jedna od najvažnijih promena je neurogeneza: rast novih neurona iz neuronskih matičnih ćelija kod odrasle osobe.
"To pruža ogroman potencijal za našu sposobnost izlečenja", kaže Šeron Begli, američka novinarka i autorka knjige Plastični mozak.
Zbog toga metode lečenja kao što su Kognitivina bihevioralna terapija (CBT) - oblik govorne terapije - mogu da vam pomognu da se izborite sa vlastitim problemima promenivši način na koji razmišljate i ponašate se.
Biološki determinizam može da kategoriše i ozbiljno ograniči pojedince.
Na primer, mogli bismo da pripišemo mnoge aspekte ponašanja rodnim stereotipima - neki ljudi zaista veruju da vaši polni hromozomi utiču na to kako se ponašate.
"Žene su iracionalne, a muškarci neemotivni? Neće biti", kaže Đina Ripon, kognitivna neuronaučnica i autorka knjige Rodno podeljeni mozak.
Đina je u pitanje dovela ideju da se mozgovi muškaraca i žena razlikuju i da su te razlike nepromenjive - i otkrila da nema ničeg u ljudskoj biologiji što bi opravdalo ideju da u mozgu postoje rodne razlike.
Umesto toga, Đina kaže da su ljudi navedeni na razvijanje "muškog mozga" ili "ženskog mozga" zbog svih iskustava koje su nakupili tokom životnog veka a koje su im govorile da njihove sposobnosti i ponašanje određuje rod.
"Mozak je mnogo aktivniji akter u svetu nego što smo ikad bili svesni", kaže ona, "i stoga svet i ono što postoji u svetu ima mnogo veći uticaj nego što smo ikad bili svesni."
Prilagodljivost mozga funkcioniše u oba smera i, prema Đini, ta ista ideja plastičnosti - za koju sada znamo da traje od rođenja do poodmaklih godina - mogla bi da nam pomogne da pobegnemo od prevaziđenih i zastarelih predrasuda o rodu i ograničenja koja ona nameću.
Kad ste suočeni sa roditeljskim odlukama, ume da bude prilično utešno misliti da je život, do određene mere, nepromenjiv.
Nasleđeno, za razliku od stečenog, moglo bi da pomogne roditelju da se izbori sa pritiskom života u doba opterećenosti donošenjem odluka i beskrajnom roditeljskom strepnjom.
Dakle, ukoliko je stečeno toliko važno, da li roditelji treba više da se brinu oko toga kako vaspitavaju decu?
E, pa plastičnost mozga bi za roditelje takođe mogla da bude izvor optimizma, kaže Đina: "Ukoliko ne puštamo Mocarta našoj novorođenoj bebi, ona i dalje može kao dete da ima časove muzike i čak nauči da svira klavir kao odrasla osoba."
Plastičnost znači bezbrižniji i pozitivniji stav prema ljudskom potencijalu - svet u kom su mozgovi dece više prazna ploča, rasterećeni sudbine genetskog nasleđa.
Naš mozak se menja svaki dan.
Svaki put kad naučite nešto novo ili pomislite neku novu misao, vi stvarate i konsolidujete nove neuronske veze u vašem mozgu - gradeći u njemu novu fizičku strukturu.
Ali koliko možemo da očekujemo da ćemo da se promenimo?
"Većina važnih promena dešavaju se na mikro planu; to su male promene na nivou sinaptičkih veza između pojedinačnih neurona", kaže Kevin Mičel, neurogenetičar sa dablinskog Triniti koledža u Irskoj, "tu se formiraju naša sećanja", na primer.
U svojoj knjizi, Urođeno, Kevin kaže da možda ne bi bilo loše neprestano nas podsećati da "plastičnost mozga nije neograničena" i da budemo skeptičniji prema ideji da "na makro planu možemo da iskusimo transformacije koje mogu da promene našu ličnost".
"Trebalo bi da vagamo dokaze malo opreznije", kaže Kevin, i da budemo nepoverljivi prema ideji da "možemo da promenimo sve što želimo, da smo slobodni da zbacimo sve okove vlastite genetske sudbine i pretvorimo sebe u onakvu osobu kakvu želimo da budemo."
"Mi stalno koristimo svoj mozak. Sve vreme koristimo auditivne i vizuelne delove našeg mozga", kaže on, "a opet oni nisu konstantno sve veći. Kad bi svaki deo mozga koji koristimo sve vreme postajao sve veći, naše lobanje bi u nekom trenutku eksplodirale."
Takođe, ono što istraživanje poput Kevinovog pokazuje jeste da stepen do kog je naš mozak plastičan je, da ironija bude veća, određen našim genima.
Možda je samo nekolicini nas suđeno da postanemo vozači londonskog crnog taksija, rođenim sa pravim genima koji pružaju potencijal za rast našeg hipokampusa.
Kad se sve sabere i oduzme, uticaj naših gena i našeg okruženja - onog sa čim smo rođeni i plastičnost - krajnje su isprepleteni.
"Moramo da se udaljimo od dihotomije nasleđenog naprema stečenog", kaže Kevin, "zato što su ta dva neraskidivo povezana."
On kaže da mi na svet dolazimo sa nekim unapred napravljenim spojevima, urođenim predispozicijama koje zavise od naše biologije i načina na koji su nam se razvijali mozgovi, i to određuje neke aspekte naše ličnosti.
Mnoštvo naših individualnih odluka koje čine naše jedinstvene živote mogu, u nekim pogledima, da budu upisani u naše gene.
Ali, ti unapred određeni spojevi ne objašnjavaju sve u vezi s našim procesom donošenja odluka, od kojih je najveći deo stečen.
"Navike koje stičemo kao reakciju na naša iskustva stvari su koje kontrolišu naša dela od trenutka do trenutka", kaže Kevin.
U toku je stalna međuigra između uticaja genetike i uticaja naših iskustava na naš mozak.
Oba uporno oblikuju našu ličnost - tokom čitavog našeg života.
Nisu slobodna volja ili sudbina, već slobodna volja i sudbina oni koji nam određuju budućnost.
Ovaj članak nastao je na osnovu radio emisije Sudbina i mozak sa BBC4.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
