Izvor: Blic, 20.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li vlast bez RTS?
Može li vlast bez RTS?
Radio-televizija Srbije, prema zakonskom roku, od 30. aprila treba da siđe sa budžeta i od tada bi jedini izvor finansiranja ove kuće bila RTV pretplata. Građane, svakako, ubuduće očekuje program sa manje komercijalnih sadržaja i reklama, ali da bi se do toga došlo, neophodno je i odrediti rukovodstvo i uredništvo koje će od RTS-a zaista napraviti javni servis i obnoviti zastarelu tehniku.
Prvi korak ka pretvaranju RTS-a u javni servis >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jeste deobni bilans koji se mora završiti do 31. marta i kojim će se sadašnja imovina podeliti na dve ustanove - republički i pokrajinski javni servis. Ni jedna ni druga ustanova neće pritom biti vlasnici te imovine, već će to biti Republička direkcija za imovinu.
Nakon deobnog bilansa, zakonski rok za izbor Upravnog odbora je do 30. aprila i njega bira Savet Radiodifuzne agencije.
Sumnje iz Vojvodine
Vojvođanski sekretar za informacije Milorad Đurić, međutim, smatra da se ti rokovi ne mogu ispoštovati i da će proces transformacije RTS-a u javni servis kasniti.
- Pre nekoliko nedelja održan je prvi sastanak komisije za izradu deobnog bilansa, a drugi je zakazan za početak marta, nakon izrade završnog računa RTS-a za 2005. godinu - rekao je Đurić.
Profesor Fakulteta političkih nauka Miroljub Radojković ocenjuje da rukovodstvo RTS-a u dosluhu sa političkim strukturama radi na strategiji odlaganja prerastanja te medijske kuće u javni servis.
- U toj strategiji svaki potencijalni korak napred u stvari je upotrebljavan kao ručna kočnica. Izbor direktora RTS-a i Upravnog odbora nije u saglasnosti sa zakonom o radiodifuziji i načinima funkcionisanja javnog servisa, ali ne mogu da se obore na sudu jer su u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima - ističe Radojković.
Ovu tvrdnju opovrgava Aleksandar Vasić, potpredsednik Republičke radiodifuzne agencije, i ističe da je deobni bilans već u toku i da svi zakoni i forimiranje Radiodifuzne agencije imaju za cilj formiranje javnog servisa. Isto tvrdi i Aleksandar Tijanić, generalni direktor RTS-a.
Biće i otkaza
Oni smatraju da će pitanje UO i rukovodstva u budućem javnom servisu biti već nekako rešeno. Mnogo veći problem predstavlja višemilionski dug, kog se država odriče, a sadašnje rukovodstvo tvrdi da država za njega mora da snosi odgovornost.
- Država mora da pomogne da se vrati dug koji je pre dve godine bio oko 15 miliona evra, a sada je za sedam do osam miliona veći. Uostalom, država je odgovorna što je došlo do toga. U svim evropskim zemljama normalno je da država vrati dug, kako bi javni servis počeo od nule. U Španiji je država platila dug od 10 milijardi dolara - ističe Aleksandar Tijanić, generalni direktor RTS-a.
Sa njim je saglasan i Vasić koji smatra da bi bilo dobro da javni servis počne da funkcioniše bez dugovanja, jer od 30. aprila na programu ove televizije treba da vidimo nešto što je drugačije i kvalitetnije od svega dosadašnjeg.
Ministar kulture Dragan Kojadinović, međutim, ima drugačiji stav.
- Prvo treba utvrditi o kolikom se dugu tačno radi, a nakon deobnog bilansa i koliko duga zahvata vojvođanski, a koliko beogradski deo. Već se u nekoliko navrata razgovaralo o tome. Prvo je postojala ideja da država RTS-u pozajmi taj novac, koji bi bio vraćen prodajom Trećeg kanala. Sada očigledno 3K ne može da se proda, a i da do toga dođe, država ne može da garantuje frekvenciju onome ko kupi televiziju. Tako da poslovodstvo RTS-a mora naći način da vrati dug, a kada se ustali procenat platiša RTV pretplate, oni će imati sigurne prihode iz kojih postepeno mogu vratiti taj dug - kaže Kojadinović.
Tijanić, međutim, smatra da sve dok se ne stabilizuje procenat ljudi koji će redovno plaćati pretplatu, neće imati novca ni za osnovne troškove, a naročito ne za vraćanje duga.
- Ako se pretplata bude manje plaćala, mora da bude otpuštanja radnika ili da program bude slabiji. Hteli smo kapitalističko društvo i moramo da naviknemo na takve mere. Realno je da na Radiju i Televiziji Beograd bude zaposleno između 2.700 i 3.000 ljudi - zaključuje Aleksandar Tijanić, koji na pitanje da li će konkurisati za mesto direktora, ukoliko konkursa bude, odgovara pomalo neodređeno da će izbor budućeg rukovodstva biti urađen po zakonu. Milica Jeveričić
