Izvor: Blic, 15.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li država očistiti sudove
Može li država očistiti sudove
Da sam na mestu ministra pravde tražio bih suspenziju svih nosilaca pravosudnih funkcija protiv kojih su policija i tužilaštvo podneli dokaze za osnovanu sumnju da su izvršili neko krivično delo - kaže za 'Blic' dr Momčilo Grubač, profesor krivičnoprocesnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta 'Union' u Beogradu.
Ministar pravde Zoran Stojković rekao je da se protiv četrdesetak sudova i predsednika sudova vode krivični >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << postupci zbog primanja mita, zloupotrebe službenog položaja i drugih krivičnih dela. Kako je ministar rekao za 'Blic' neki od tih predmeta koji su pokrenuti u protekle četiri godine su već procesuirani, a neki su u toku. Dodaje da su u pitanju postupci u kojima ima nosioca najviših sudskih funkcija poput predsednika sudova. Ministra nije precizirao o kome se radi, ali je naveo da se postupci vode u Novom Sadu, Užicu, Nišu, Mionici...
Profesor Grubač, međutim, kaže da 'čak i da je u pitanju nekoliko slučajeva, morali bismo da se zamislimo i zabrinemo'.
- Objavljivanje podatka o četrdesetak postupaka podrazumeva da ministar pravde preuzme odgovornost za kritično stanje u našem pravosuđu. On ne sme da sedi skrštenih ruku i mora da preduzme mere. Verujem da predstoji kadrovsko raščišćavanje, odnosno amputiranje kadrova koji su ušli u kriminal. To podstiče nadu u brz početak ozdravljenja pravosuđa - iznosi Grubač i preporučuje posebnu opreznost prilikom izbora nosilaca pravosudnih funkcija.
- Sada se sudije na ovu funkciju biraju doživotno i moraju se otvoriti četvoro oči kako bi izbor bio pravi. Popravnog nema i svaka greška bi bila luksuz. Zbog toga bi trebalo prvo da se provere sve činjenice i da se prikupe svi podaci o kandidatima, pa tek onda da se pristupi izboru. Jer, to je najpresudniji čin od koga zavisi struktura pravosunog kadra - smatra profesor Grubač.
Za direktora Instituta za uporedno pravo, profesorku dr Vesnu Rakić-Vodinelić, 'sama lustracija sada ne bi bila dovoljna' kako bi se rešio problem korupcije u pravosuđu.
- Trebalo bi da se postavi pitanje neadekvatnog pravnog obrazovanja, nepostajanja pouzdanih i nezavisnih instituta prilikom izbora kadrova, promene zakonadvstva, prakse i ponašanja, ali ne samo sudija - iznosi profesorka Rakić-Vodinelić. Ona, međutim, smatra da osnovni problem nije donošenje zakona, već njihovo neprimenjivanje.
Ali, kada se u javnosti unapred priča ili, pak, kada ministar najavi borbu protiv korupcije za predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije Vericu Barać to je pre 'pritisak na rad pravosuđa nego ozbiljna borba protiv korupcije'.
- Uostalom koliko je izvršna vlast pričala o korumpiranosti sudije Vrhovnog suda, pa i kasnije da je nekoliko njih učestvovalo u primanju mita, ipak posle se ništa nije dogodilo. Da li izvršna vlast manipuliše pravosuđem ili samo pričom vrši pritisak? Mi ne dobijamo nastavak priče, tako da i ne znamo da li je bilo korupcije - konstatuje Barać.
Ona, međutim, ukazuje na dodatni problem u pravosudnom sistemu jer nije sve 'oko zakona' samo u dati ili primiti novac.
- Sigurno je da ima korupcije u pravosuđu, ali kod nas sistemska korupcija se ne kažnjava i ne procesuira. Pravosuđe omogućava korupciju time što je ne kažnjava. U tom delu je ono sastavni deo lanca korupcije. Krupne stvari poput 'Sartida', 'Mobtela', 'Nacionalne štedionice', slučajevi u privatizaciji poput 'Jugoremedije', 'Keramike' Kanjiža, Veterinarskog zavoda, a gde je nestala državna imovina se jednostavno ne procesuiraju - upozorava Barać. Dodaje 'za nas je porazan podatak da sve sudije koje su radile na slučaju 'Sartida' ne da nisu odgovarale, već su napredovale u poslu. Oni su sada u vrhovnom sudu'.
Ipak, predsednik Advokatske komore Vojvodine i član Odbora za rešavanje konflikta interesa Slobodan Beljanski smatra da pokrenuti krivični postupci i udaljavanje kompromitovanih kadrova iz pravosuđa mogu da imaju preventivno dejstvo.
- Ali, pravi rezultati mogu se postići samo pažljivijim odabirom kadrova. Nažalost, u ovom procesu se nije mnogo napredovalo jer se i dalje presudne partijske veze. Ljudi koji rade na tako odgovornim funkcijama u pravosuđu moraju da budu snažne i nezavisne ličnosti, sposobne da se odupru svakom pritisku i iskušenju. Za izbor takvih kadrova nemamo društvene uslove ni proceduralne mehanizme. Nakon izbora te ljude, oni koji su ih protežirali, drže pod nekom vrstom ucene obaveznog duga. Zbog toga su ovi kadrovi od samog početka u etičkom hendikepu - kaže advokat Beljanski.
M. Ilić - Ž. Jevtić
