Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Avg.2010, 03:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mozak radi kao Internet

LONDON -

Način na koji su neuroni povezani mogao bi da pomogne naučnicima da utvrde kako dolazi do njihovog kolektivnog ponašanja.

Naime, jedno novo istraživanje pokazalo je da je mozak poput široko povezane mreže veoma slične Internetu što se kosi sa dosadašnjim shvatanjem o strukturi mozga kao hijerarhijski organizovanoj kompaniji.

Nova tehnika praćenja signala u pojedinim delovima mozga pokazala je da postoje veze i između naizgled nepovezanih delova >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << mozga.

Istraživanje, objavljeno u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, moglo bi da posluži za mapiranje celokupnog nervnog sistema, prenosi BBC.

Lari Svanson (Larry Swanson) i Ričard Tomson (Rićard Thompson) sa Univerziteta Južne Kalifornije u Los Anđelesu, uspeli su da izoluju mali deo mišjeg mozga u predelu pod nazivom nucleus ačumbens koji se povezuje sa doživljavanjem zadovoljstva.

Ubrizgavanje trejsera, molekula za praćenje

Njihova tehnika zasniva se na ubrizgavanju u tačno određenim tačkama moždanog tkiva tzv. trejsera, molekula za praćenje koji ne utiču na kretanje signala kroz tkivo, ali se mogu osvetliti i identifikovati pomoću mikroskopa.

Istraživači su istovremeno ubrizgali dva trejsera u određenu tačku: jedan koji pokazuje gde signali odlaze i drugi koji pokazuje odakle signali dolaze. Ovaj pristup pokazao je četiri nivoa povezivanja.

Da mozak ima hijerarhijski organizovanu strukturu poput neke velike kompanije, kao što su neurolozi dugo verovali, dijagrami bi pokazivali prave linije iz nezavisnih delova ka jednom centru za procesuiranje podataka, do "direktora kompanije".

Dvojica američkih naučnika su, međutim, uočila da postoje svojevrsne "petlje" kojima se direktno povezuju delovi mozga za koje se dosad nije znalo da međusobno komuniciraju što više odgovara modelu široke mreže kakav je Internet.

Dosadašnje teze nisu eksperimentalno demonstrirane

Deo mozga koju su istraživači proučavali ukazuje na postojanje mreže kojom su obuhvaćeni delovi koji se povezuju sa stresom, apetitom i depresijom.

Ovako gusto povezana struktura mozga mogla bi da predstavlja moćno sredstvo u analizi rada mozga pri procesuiranju informacija. O ovakvoj strukturi su se već neko vreme iznosile hipoteze u naučnom svetu, ali ona dosad nije bila eksperimentalno demonstrirana.

Istraživanje je pomoglo da se rasvetli tek jedan od ogromnog broja konekcija prisutnih čak i u mozgu malog sisara. Postepenim mapiranjem regija u mozgu doćiće se do daleko veće slike, navode naučnici.

Ovakav dijagram bi nesumnjivo bio izuzetno komplikovan i veliko je pitanje u kom stepenu bi mogao da rasvetli delikatna pitanja svesti i spoznaje.

"Zasad nemamo nikakvu ideju, ali postoji direktna analogija sa Projektom ljudskog genoma - vera da bi poznavanje celog niza ljudskog DNK mogla da bude kamen temeljac biologije bez obzira koliko bi u praksi trajala realizacija tog saznanja", kazao je Svanson.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...