Izvor: Politika, 28.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Monopolisti i u apotekama?
Male firme za promet lekova i medicinske opreme tvrde da je napravljena sprega „Galenike” i „Hemofarma” i sedam velikih distributera
Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv domaćih proizvođača lekova „Hemofarma” i „Galenike”, potvrdio je juče za „Politiku” Aleksandar Pravdić, direktor „Galenike”. Slučaj je u antimonopolsku komisiju stigao zbog spornih ugovora koje su ovi proizvođači potpisali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa samo sedam velikih distributera, i za koje se sumnja da se kose sa Zakonom o zaštiti konkurencije, jer postoje indicije da je sklopljen kartelski dogovor na tržištu lekova.
Na kršenje zakona ukazali su mali distributeri. Nekoliko stotina njih nezadovoljno je zbog toga što je svega nekoliko veledrogerija potpisalo ekskluzivne ugovore sa proizvođačima medikamenata, „Hemofarmom” i „Galenikom”, čime je njima praktično uskraćena mogućnost da prodaju domaće lekove. Jer, od Nove godine samo „Velefarm”, „Vetfarm”, „Jugohemija”, „Farmanova”, „Unihemkom”, „Farmalogist” i „Vetprom hemikalije” mogu da prodaju domaće lekove, i to pod uslovom da robu ne smeju da preprodaju manjim distributerima, već direktno apotekama i zdravstvenim ustanovama.
Na taj način proizvođači lekova postavljaju pravila igre, veliki trgovci kupe kajmak, mali ostaju bez posla, a potrošačima, po svemu sudeći, preti skučen izbor i skuplji lekovi.
Kako se tržište lekova ovako ozbiljno „razbolelo”? Još pre nekoliko godina broj distributera lekova počeo je da se smanjuje kao posledica koncentracije velikih distributera, koji su imali privilegovan status kod proizvođača. Vlasnici malih distributivnih firmi nisu javno negodovali iako im već tada, pre tri godine, nije bilo omogućeno da kupuju lekove od proizvođača, ali su bili u prilici da ih kupuju od većih trgovaca i da sa njima dele zaradu.
Od januara ove godine, kada su stupili na snagu novi ugovori „Galenike” i „Hemofarma”, mali distributeri izgubili su mogućnost da posluju sa velikim distributerima, što je bio povod da se nekoliko njih iz Beograda, Pančeva, Valjeva i Kragujevca jave našoj redakciji.
– Proizvođači se pravdaju time da su uspostavili stroge kriterijume ko može da prodaje njihove lekove. Ako je tako, šta je onda posao Ministarstva zdravlja? Kažu da na tržištu vlada haos i javašluk, da žele da prate lek od proizvodnje do krajnjeg potrošača, što je paradoks. Oni bi trebalo da odgovaraju za njegov kvalitet do isteka roka trajanja, a ne da nama ograničavaju kome ćemo robu prodati. Na tržištu je stvorena sprega proizvođača i nekoliko distributera koji streme formiranju apsolutnog monopola u prometu domaćim lekovima – požalio se jedan od malih distributera ističući da je uslov za ulazak u krug povlašćenih i pozamašan konto, odnosno kupovina robe u vrednosti od tri do pet miliona dinara mesečno.
Ukoliko su vapaji malih trgovaca opravdani, njih bi trebalo da zaštiti Komisija za zaštitu konkurencije. U ovoj antimonopolskoj instituciji, međutim, vrata su ostala zatvorena za sva naša pitanja. Niko nije želeo da potvrdi niti da porekne da se protiv „Galenike” i „Hemofarma” vodi postupak zbog stvaranja kartela između proizvođača i velikih trgovaca.
Ipak, Aleksandar Pravdić, direktor „Galenike”, potvrdio je juče za „Politiku” da je ceo slučaj Komisiji prijavio jedan mali distributer.
– Postupak je u toku, Komisiji su dostavljeni ugovori sa svim distributerima, a „Galenika” je potpisala 40 ugovora. Sva dokumentacija koju je Komisija tražila takođe je predata, te verujemo da će ovaj postupak protiv nas biti obustavljen – uveren je Pravdić.
Prema ugovorima potpisanim između veletrgovina i proizvođača, a do kojih je došla naša redakcija, najmanje u jednom članu mogu se uočiti povrede Zakona o zaštiti konkurencije. Tako, na primer, proizvođač uslovljava kupca da bez njegove prethodne pismene saglasnosti kupljene lekove ne može da prodaje drugom distributeru. U suprotnom, proizvođač ima pravo da jednostrano raskine ugovor. Kako to podrazumeva da veletrgovine lekove mogu da prodaju samo apotekama i zdravstvenim ustanovama, zakon ovakve sporazume na tržištu kvalifikuje kao zabranjene. Sporna je i zabrana velikim distributerima da robu prodaju malim prodavcima, jer to, po slovu zakona, predstavlja ograničenje konkurencije.
Ne čudi što se koplja lome na tržištu lekova, jer je poznato da je reč o ogromnim zaradama i poslovima koji su u vrhu po isplativosti u Srbiji. Koncentracija moći i kapitala obezbeđuje velikim igračima dobar rejting na tržištu, a što je još važnije, ekstra poene na tenderima za nabavku medicinskih sredstava i opreme za zdravstvene ustanove. Tako se, kažu naši sagovornici, na ovim velikim poslovima gotovo uvek smenjuje nekoliko velikih trgovaca, dok mali nemaju novca ni da otkupe tendersku dokumentaciju.
Tržište lekova je lanac čije su karike i političari i moćni biznismeni, tvrdi naš sagovornik, blizak farmaceutskim krugovima, koji je želeo da ostane anoniman.
– Jedna od najvećih veledrogerija je glavni snabdevač lekovima i opremom gotovo svih vodećih zdravstvenih institucija u zemlji, uključujući i Klinički centar i Vojnomedicinsku akademiju. U pitanju je ogroman novac. Primera radi, pojedine ustanove samo na lekove godišnje potroše dve milijarde dinara – ističe naš sagovornik.
Iako će ceh sprege moćnih na tržištu medikamentima platiti i privatne apoteke, u Savezu privatnih apoteka Srbije (SPAS) niko nije bio spreman da diskutuje da li će se i među njima uskoro neki privatnici naći na listama nepodobnih. Uprkos našem višednevnom insistiranju, nismo dobili odgovore na pitanja da li je ovo udruženje učinilo nešto da zaštiti svoje kolege. Vojka Pelemiš, sekretarica SPAS-a, navodno je 24 sata pokušavala da stupi u kontakt sa svojom direktorkom, jer je, kako kaže, jedino gospođa Aleksandra Dimitrijević-Salom nadležna da daje izjave novinarima. Ispostavilo se da je direktorka u romingu, a svi ostali iz udruženja na odmoru.
-----------------------------------------------------------
Najveći distributeri
Prema zvaničnim podacima Centralnog registra hartija od vrednosti većinski vlasnik „Jugohemije” je Delta star. Ovo preduzeće ima 63,37 odsto akcija pomenute veletrgovine. Proizvođač lekova „Hemofarm” ima vlasnički udeo od 20 odsto u veletrgovini „Velefarm”, pa naše sagovornike ne čudi što je sa ovim preduzećem potpisan ugovor o prodaji medikamenata. Po 22 odsto akcija u „Velefarmu” imaju i firme „Lekovi” i „Medicina”. „Vetprom”, prema zvaničnim podacima, uglavnom „drže” fizička lica. Osim Akcijskog fonda, koji ima 26,78 odsto vlasništva, Radomir Marić i Miroslav Despotović vlasnici su po 23 odsto akcija „Vetproma”. Zastupnici „Farmalogista” su prema podacima Agencije za privredne registre Silvana Džudžević, Aleksandra Drašković i Gregor Dolenec. U „Farmanovi” Ljiljana i Dejan Petrović imaju po 25 odsto udela u vlasništvu. Isti „kolač” dobili su i Dušica Stošić i Nikola Maričić. Generalni direktor „Vetfarma” je Branislav Jovanović, a 100 odsto vlasništva „Unihemnoma” pripada Željku Jovoviću.
-----------------------------------------------------------
Pravdić: Nema podele na male i velike
„Galenika” je, kao i svake godine, zaključila kupoprodajne ugovore sa svim veletrgovinama koje su želele da kupe naše proizvode u kojima su regulisani asortiman, količina, cene i način isporuke. Trenutno „Galenika” ima zaključene ugovore sa oko četrdeset domaćih veletrgovina, kaže Aleksandar Pravdić, direktor „Galenike”.
– Navodne optužbe „malih distributera” nisu tačne, bar kada se govori o poslovanju sa „Galenikom”, jer svoje poslovne partnere ne delimo na male ili velike i onome ko ispunjava zakonske uslove nismo nikada odbili da prodamo robu ili zaključimo ugovor – navodi Pravdić.
-----------------------------------------------------------
„Hemofarm”: Sve po zakonu
– Prema Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima, obavezno je postojanje kontinuiteta i visokog nivoa i standarda jedinstvenog procesa proizvodnje, kontrole, transporta, skladištenja i prodaje lekova krajnjem korisniku – pacijentu, objašnjava Dragomir Marisavljević, potpredsednik „Hemofarma”. Naš sagovornik je potvrdio da su ove godine potpisani ugovori sa sedam veledrogerija. Pri tome, tvrdi, nije dodelio ekskluzivitet ni jednoj od njih, za koje je stručna služba kompanije utvrdila da „poštuju dobru praksu distribucije lekova”.
Prema odredbama člana 67. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, „proizvođač leka koji obavlja proizvodnju leka, odgovoran je za kvalitet svog proizvoda”. Istim članom, propisano je da je „proizvođač leka koji pušta seriju leka u promet odgovoran za kvalitet, efikasnost i bezbednost svojih proizvoda”, podsećaju iz „Hemofarma”
– Naši ugovori o kupoprodaji za 2008. godinu sadrže klauzulu da se farmaceutski proizvodi koje „Hemofarm” prodaje veletrgovcu mogu prodavati drugima, ali uz našu saglasnost. Drugim rečima, preprodaja naših lekova nije dozvoljena veledrogerijama sumnjivog poslovnog ugleda, veletrgovinama sa kojima smo ranije poslovali, a koje su vršile paralelni izvoz naših proizvoda i koristile razliku u ceni u na primer, Makedoniji ili Republici Srpskoj. Prema našim saznanjima, naše lekove menjali su za građevinski materijal.
-----------------------------------------------------------
O aferaškom novinarstvu
Pre zvaničnog odgovora iz „Hemofarma”, Gordana Lazić-Velovan, zadužena za odnose sa javnošću u ovoj kompaniji, u pismu poslatom elektronskom poštom primećuje da insistiranje „isključivo na segmentu distribucije lekova na relaciji proizvođač – veledrogerija stvara neugodnu asocijaciju, da je nastojanje da se izazove „medijska afera”.
– Sve mi to sugeriše da je na pomolu afera, čija meta nije samo „Hemofarm”, već cela domaća farmaceutska industrija, jedna od retkih zdravih privrednih grana, koja je izvozno orijentisana i za ponos svakoj državi – navodi Gordana Lazić-Velovan.
Ona sumnja da je „scenarista afere” uticajni uvoznički farmakolobi, koji ima za cilj „uništenje srpske farmaceutske industrije” i stvaranje tržišta na kome neće biti domaći, već samo ekstremno skupi lekovi ili ekstremno jeftini lekovi sumnjivog kvaliteta.
– Druga mogućnost jeste da je scenarista domaća „farmakomafija”, oličena u „tašna-mašna” firmama, sitnim, beskrupuloznim trgovcima kojima nije stran šverc ili reeksport lekova, prodaja lekova na pijacama, falsifikovanje lekova, promet neregistrovanih lekova.
-----------------------------------------------------------
Trka za 500 apoteka
Problem je i to što se bliži prodaja Beogradske apotekarske ustanove, a kao najozbiljniji kandidat spominje se „Jugohemija” Miroslava Miškovića. U lancu Beogradske apotekarske ustanove je 500 apoteka, a ukoliko bi njen vlasnik bila „Jugohemija” ili bilo koji od sedam velikih distributera, obezbedio bi sebi i veleprodaju i maloprodaju. Farmaceuti ukazuju da država mora da se odrekne monopola, ali ne tako što će na tržištu stvoriti novi monopol.
Tržište lekova, izgleda, ozbiljno se prestrojava, jer je „Jugohemija”, iza koje je „Delta holding” Miroslava Miškovića trenutno jedan od vodećih igrača u prodaji medikamenata i opreme.
Jelica Antelj - Anica Nikolić
[objavljeno: 29/08/2008]
