Izvor: Southeast European Times, 05.Jan.2013, 15:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Moldavija se bori protiv cenzure medija

Novim zakonom o cenzuri medija uvode se novčane kazne do 1.250 evra.

05/01/2013

Pol Čočoju za Southeast European Times iz Bukurešta -- 5.1.2013.

Novim zakonskim predlogom kojim se menja moldavski krivični zakon uvode se kaznene mere za cenzuru medija i namerno ometanje aktivnosti mas-medija.

U predlogu se takođe konkretno pominje zabrana cenzure javnih medija, uključujući prinudno iskrivljivanje medijskog proizvoda, ograničavanje širenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << informacija od javnog interesa i druge nezakonite postupke čiji je cilj ograničavanje širenja informacija.

Cilj predloga je da se dopuni zakon o slobodi izražavanja, koji je stupio na snagu 2010. godine i kojim se zabranjuje cenzura, ali se ne definišu bilo kakve kaznene mere.

Prema novim pravilima, koja su prošlog meseca dobila zeleno svetlo i odobrila ih je vlada, uvode se kazne za cenzuru u visini do 1.250 evra i kazne za opstrukciju medijskih aktivnosti u iznosu do 600 evra. Istovremeno, osobe na javnim funkcijama koje prekrše ovaj zakon mogle bi da ostanu bez prava na obavljanje javnih funkcija do četiri godine.

„Najviše smo zainteresovani za borbu protiv cenzure u državnim medijima, jer, pre svega, oni to čine sa javnim novcem“, rekla je Korina Fusu, poslanica liberala i predsednica Odbora za kulturu i medije u moldavskom parlamentu, kao i jedan od inicijatora zakonskog predloga, u izjavi za SETimes.

Ova bivša novinarka državne medijske kuće Teleradio Moldavija insistirala je na uređivačkoj politici bez cenzure.

Pre dva meseca novinari na Teleradiju organizovali su protest kojim se osuđuju cenzura i administrativna ucena, zbog, kako su rekli, „moralne, deontološke i krize rukovodstva“.

U Indeksu slobode medija za 2011. i za 2012, koji su uradili Reporteri bez granica, Moldavija je bila 53. među 179 zemalja -- ispred zemalja u regionu poput Bugarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Grčke.

U svom poslednjem izveštaju Fridom haus je takođe potvrdio da su moldavski mediji sve otvoreniji.

„Sve veći pristup raznim mišljenjima i napori da se unaprede javni mediji i novinarska etika imali su značajan uticaj na unapređivanje kvaliteta medija i pluralizam“, navodi se u izveštaju Zemlje u tranziciji za 2012.

„Ono sa čime se sada bore mnogi novinari jeste još jedan vid cenzure, preciznije ekonomska kontrola. Njih sada finansijski kontrolišu njihovi poslodavci, koji su obično političari, i koji pokušavaju da promovišu sopstvenu stranku preko svojih medija“, rekao je Fusu.

„U ovom slučaju teško je dokazati da se radi o cenzuri ili o uređivačkoj politici. Ono što bismo mogli da uradimo jeste da primoramo medijske institucije da saopšte ko je njihov pravi vlasnik kako bismo znali ko stoji iza njih. Siguran sam da će se političari u Moldaviji neugodno osećati što ih neko kontroliše“, rekla je ona.

Neki novinari se slažu sa tim.

„Teoretski se ovaj zakonski predlog dobro kotira“, kaže Dumitru Ciorici, jedan od osnivača i urednika informativne internet strane Unimedija, u izjavi zaSETimes.

„Amandmani na krivični zakon treba da doprinesu nezavisnosti medija u Moldaviji. Loša vest je to da je tržište malo i da mediji nemaju odakle da apsorbuju novac“, dodao je on.

„Dakle, ako neko nema novca, on ili prestane sa radom ili pronađe resurse kod nekog političara. U ovom poslednjem slučaju zakonski predlog je beskoristan“, rekao je on.

Nastavak na Southeast European Times...