Izvor: RTS, 12.Feb.2014, 14:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moguća istorija Srbije i sveta
Iz pera Gorana Skrobonje izašla je druga knjiga zamišljene trilogije o alternativnoj istoriji Srbije i sveta. Kakva je Srbija mogla biti početkom 20. veka, ovoga puta u knjizi "Sva Teslina deca". Po ugledu na pustolovne romane toga vremena za knjigu je ilustracije uradio Igor Kordej, a za pseudodokumenta je zaslužan Rastko Ćirić.
"Sva Teslina deca" naziv je drugog romana Gorana Skrobonje iz njegove zamišljene trilogije o alternativnoj istoriji Srbije pa i sveta, Srbije kakva >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je mogla biti početkom 20. veka.
U romanu "Sva Teslina deca", nemački nobelovac Maks Plank dolazi u Beograd da bi se susreo sa Nikolom Teslom koji tu ima laboratoriju i svoje naučno-industrijsko carstvo.
Mnogima ne odgovara da se susret dogodi i žele da uklone Planka, te je zadatak pukovnika Apisa i tajne policije da sačuvaju naučnikov život.
Osoba sposobna da to i učini jeste specijalni agent Anka Cukić, koja je odigrala epizodnu ulogu u piščevom romanu "Čovek koji je ubio Teslu".
"Nekako mi je, kao njenom tvorcu, zapala za oko i mene je samog kopkalo kako je izgledao taj njen životopis, kako je jedna obična devojčica postala superšpijunka koja radi za tajnu službu pukovnika Apisa", kaže Goran Skrobonja.
Pisac dodaje da istražujući u Srbiji nije našao ni jednu ženu iz toga vremena koja je bila poput njegove junakinje.
"Hteo sam da razmislim o tome kako bi izgledao naš domaći pandan jednoj Mati Hari. S druge strane u ovom univerzumu nema Prvog svetskog rata, pa nije bilo ni razloga da se pojavi jedan tako jaki herojski lik kao što je bila Milunka Savić, na primer", priča Skrobonja.
Događaji u ovom romanu prethode onome što će se dešavati u knjizi " Čovek koji je ubio Teslu".
Goran Skrobonja piše treći deo trilogije čiji je radni naslov "Teslino zaveštanje". Voleo bi da napiše i zbirku priča o njegovom izmaštanom svetu - Teslaverzumu. Time bi bio zaokružen ciklus u kome Nikola Tesla živi i radi u Beogradu.
Po ugledu na pustolovne romane toga vremena za knjigu je ilustracije uradio Igor Kordej, a za pseudo-dokumenta je zaslužan Rastko Ćirić.
