Izvor: Politika, 16.Jul.2012, 01:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moć navike
„Šta ti je moć navike, ništa drugo ih ne boli...“
Navikao sam se na ustajanje u 7 ujutro dok je još mrak i dok i dobri Bog spava, navikao sam se na gomilu psećeg izmeta na svakom koraku, pa i psi su božja stvorenja, imaju lice, noge, kožu, srce, ali da li imaju i dušu, pitam se, kad toliko kake po ulici?! Mislim da je, ipak, na kraju čovek krivac, on je trebalo da pokupi "minuli rad" svog "najboljega druga", jel da?
Navikao sam se da đubre ostavljam ispred >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vrata, pa ga posle neko pokupi u 3 ujutro, iz'em ti pos'o, kupiš tuđe đubre u po' noći. Navikao sam se na arapski jezik, čujem ga više nego Francuski, ljudi koji govore Francuski civilizovano komuniciraju, ne deru se i teško ih je čuti, osim ako se baš ne približiš, ovi drugi - sve suprotno!
Navikao sam se da autobus zakasni pola sata (kaže vozač ogromna je gužva u centru) i nikom ništa, puj pike ne važi, a što će Lošmi da zakasni na posao.. "Pa ti ne ideš kroz centar", rekoh mu, ali on okrete glavu, kao ne razume Engleski, a malopre je tečno govorio na istom, ma nema veze, moralni sam pobednik, sad bar znam kako se Sloba osećao!
Navikao sam se na ogromnu gužvu, gde god da kreneš, to je valjda moderan svet, krkljanac za krkljancem, nema šanse da ubaciš u treću, u četvrtu jednom mesečno (ako imaš sreće), petu sanjaš..
Navikao sam se na ljubaznost i osmeh konobarice, na metro na svaka 3 minuta, pa relaciju Banovo Brdo - Trg Republike prevalim za 4,5 minuta. Navikao sam se na žene obučene kao da nisu kurve, na preskupa kola i 3 roleksa po glavi EU funkcionera!
Navikao sam se da egzistencija ne predstavlja 'borbu neprestanu', da se nikom ne 'fućka' ko si i odakle si, da te prihvataju onakvog kakav jesi, sa svim tvojim osobenostima.
Navikao sam se na inerciju ka dosadnome životu, još uvek se opirem, ali ne znam doklen ću moći, ovde je to tako prirodno. Belgijanci kao da se trude da žive bez žara, lebde u dimenziji oivičenoj autohtonim pravilima koja postoje samo ovde, more nelogičnosti zapljuskuje ovu zemlju a niko ne haje ni pet para za to, ne mogu to da razumem, moram da prihvatim, šta mi drugo preostaje. Zato se Balkanci nađu jednom nedeljno i ubiju od alkohola, ce'st la vie, što se kaže, pa jest', kako drugačije čovek da se prilagodi.
Navikao sam se na vrhunsko pivo, ništa manje se ne prihvata, svako ima neko svoje 'omiljeno', to je predmet rasprave! Navikao sam se na diskusije o budućnosti evra, Evropske Unije i svega toga sličnog, pravim se kao da me zanima (to su uglavnom Lilini prijatelji, ja sa takvima malo toga zajedničkog imam), učestvujem u analizi, dajem mudre komentare, konstruktivan sam zaista.. uistinu doprinosim da kroz debatu doprinesemo boljem sutra (jao kako mi se samo 'fućka' za sve to, mislim se).
Navikao sam se na raznorazne nacije, narodnosti i etničke grupe, cela Evropa diše mi u lice, ne možeš sresti troje ljudi za redom a da su iste nacionalnosti, garantujem, ali ja ne hajem, 'razvučem osmijeh i briga me'.
Navikao sam se da ne objašnjavam odakle sam, samo kažem 'Novak Đoković', mnogo je lakše, nego da pričam o bivšoj Jugi, pa sad smo se mi podelili na više država... ubitačno je dosadno stalno ponavljati tu tužnu priču oblivenu krvlju hiljadama ubijenih i proteranih, čovek ne može stalno da priča tužnu priču, inače i sam postaje tužan, želim da pričam neke vesele priče, kao što je Novak, živeo Novak i sva braća njegova (i kučak takođe!). Živeo Novak koji ima milione i plaća porez kneževini Monako, zauzvrat on svim Srbima na svetu pruža jedinstven i lako prepoznatljiv geografski orijentir.
Jednom malenom Tajvancu (to su oni što žive na ostrvu odmetnutom od majke Kine - nešto poput Kosova i majke Srbije) oči zasijaše kad mu spomenuh Đokovića, kao da je dobio na lotou, i sav ushićen reče mi: You are from Serbia. 'Tako je, moj druže kosooki', rekoh mu, mada me vuklo da mu kažem: 'Moj druže beogradski', dugo to nisam nikome rekao a i bio sam pijan ko čep. A on ništa nije pio, samo se smešio i gledao me kao da sam mali Buda, ili tako nešto.
Navikao sam se da su svi fizički vrlo spremni, igramo fubal, u Srbiji sam sa vojih 5km dnevno bio u daleko boljoj formi od 95% takmaca, ovde je pak druga priča, svi trče k'o navijeni, nismo mi Srbi izmislili džogiranje, trče Šveđani k'o blesavi, 'pas im mačku', a tek Nemci, da ne elaboriram na tu temu, reći će neki da sam 'germaniziran'! Helem, povećah svojih 5 km na 6 km, toliko mogu, iskreno, nema više žara u Lošmiju, ako je malo, nek' mi nebo sudi, toliko snage ima u mom napaćenom telu.
Samo se nisam navikao na taj prokleti Francuski, gde god uđem k'o idiot se osećam, iako 'tečno govorim rukama'. Najteže mi pada kad sabajle hoću da naručim doručak kod Arapina u pekari. On i Francuskim slabo vlada a kamoli Engleskim, deluje mi kao da je sinoć sa splava sišao, garant nema papire! A tek ona prokleta babetina u supermarketu, imam utisak da nemerno brblja na Francuskom najbrže što može ne bi li me totalno ponizila. Moj poraz je potpun, mogu samo da potpišem kapitulaciju. Dođe mi da viknem 'Nisam ja kriv što si ti jedna nesrećna baba koja radi na kasi'. Da viknem, ali šta mi vredi kad ne znam Francuski, mogu da viknem samo na Srpskom, Bugarskom ili Engleskom, ali uveren sam da neće razumeti ni jednu od ponuđene joj 3 varijante, šta mi vredi, pomiri se Lošmi, ti si samo imigrant, na kome jedna napaćena briselska baba leči svoje komplekse. Touché!
Ali da ne grešim dušu, dobri su braća Belgijanci, ne odbacuju nikoga 'a priori', hoće svakome dati šansu, nisu loši, manje su dosadni od Nemaca, to im priznajem, ali nemaju onu teutonsku doslednost, stoga prednost dajem Nemcima.
Setih se, 4 sata ujutro u Bonu, crveno za pešake na semaforu (usred nekog predgrađa gde nema žive duše), a oni svi čekaju da se upali zeleno, niko ni ne pomišlja da pređe ulicu na crveno (dobro, možda sam ja pomislio). Eto to su Nemci, teško je osetiti njihovu toplinu ali su iskreni, vredni i pouzdani. Respect!
Miloš Stanojević, Brisel, Belgija
objavljeno: 16.07.2012.
.jpg)
