Izvor: Politika, 02.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mnogo želja, malo novca
Modernizacija Srpske vojske biće jedan od najozbiljnijih problema razvoja odbrambenog sistema, jer su liste potencijalnih nabavki dugačke, a novca nema. Prema nacrtu Strateškog pregleda odbrane, jedna petina odbrambenog budžeta treba da se troši za razvoj, nabavke i modernizaciju naoružanja i vojne opreme i, pride, radovi na infrastrukturi. Sada se za modernizaciju troši samo simboličan iznos, jer budžet odlazi uglavnom na plate i penzije. Pod pretpostavkom da će vlada Srbije, preciznije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ministarstvo finansija, održati obećanje o izdvajanju 2,4 odsto nacionalnog dohotka za Srpsku vojsku, u skoroj budućnosti godišnje bi se trošilo za modernizaciju i ostalo – oko 100 miliona evra, kaže za "Politiku" vojni analitičar Aleksandar Radić.
• Koji su prioriteti ulaganja u modernizaciju?
– Prema listi prioriteta definisanoj u nacrtu Strateškog pregleda odbrane za period do 2010. godine predviđa se ulaganje u komandno-informacione sisteme taktičkog nivoa za KoV, centar za kontrolu suvereniteta vazdušnog prostora i nove vrste ubojnih sredstava pri čemu se misli na vođene projektile visoke preciznosti. Zatim, Srpskoj vojsci su hitno potrebni elektronski sistemi za izviđanje, prikupljanje, obradu i distribuciju obaveštajnih podataka, individualna zaštitna sredstva i razna sredstva za specijalne jedinice.
U domenu ratne tehnike neće se uvoziti novo naoružanje. Novac će biti usmeren na produžetak veka upotrebe postojećeg kroz remont i modernizaciju pet lovaca MIG-29, jednog transportnog aviona An-26, zatim raketnog sistema PVO Kub-M i samohodnih haubica. Deo helikopterske flote opremiće se za letenje u složenim meteo-uslovima i noću i za rad u službi traganja i spasavanja.
Unutar budžeta nema prostora za dugoročne planove modernizacije glavnih borbenih sistema. SV moraće duboko u narednoj dekadi da se zadovolji s postojećom tehnikom i može da se nada da će barem provesti remont na dotrajalom naoružanju. Znači, neće biti novca za uvoz višenamenskih borbenih aviona, transportnih aviona i helikoptera, raketnih sistema PVO, razvoj jedinica namenjenih za učešće u misijama u inostranstvu. SV mora da se pomiri sa zatečenim stanjem koje u regionalnim okvirima ne izgleda previše loše, ali nažalost samo u ovom trenutku.
• Kakvo je stanje u susednim zemljama?
– Susedne države, za razliku od Srbije, prevazišle su početne korake u reformama – redukovale su brojno stanje oružanih snaga, odrekle se zastarelog naoružanja i svele strukturu na nivo čija obuka i modernizacija mogu da se plate iz redovnih budžetskih izvora. Paralelno su nabavile nova sredstva veze, računare, remontovale staru tehniku. Susedi su već uključeni u NATO ili to nameravaju da učine, tako da su svoje ambicije prilagodili i zajedničkim odbrambenim potrebama. Sada se već bave rešavanjem gorućih pitanja modernizacije složenim sistemima u skladu s težištem koje će svaka država pokazati u međunarodnoj podeli odbrambenih zadataka. Oružane sile iz našeg regiona nastoje da nabave barem jednu eskadrilu savremenih višenamenskih borbenih aviona, da razviju mogućnosti prevoza vazdušnim putem, jedinice KoV prelaze sa teških guseničara na brze modularne točkaše i tako dalje. Svaki od tih programa modernizacije košta više stotina miliona evra. Previše za budžet i zato se s proizvođačima dogovaraju dugoročni "ofset" programi, odnosno plaćanje vlastitim proizvodima.
• Koliko zemlje regiona ulažu u vazduhoplovstvo?
– Istočni sused, Bugarska se odlučila za ulaganje u 11 velikih programa modernizacije u vrednosti od blizu 800 miliona evra.
U toku su pregovori o nabavci eskadrile od 16 do 18 novih borbenih aviona. U trci za ugovor su Šveđani sa JAS-39 gripen (nedavno su u Sofiji otvorili i regionalno marketinško predstavništvo) i dva američka aviona F-16C i F/A-18E/F hornet. U slučaju da se odluče za "hornete" Bugari bi imali najveće borbene mogućnosti u regionu. Već je za 91 milion evra naručeno pet transportnih aviona C-27J, a najavljuje se proširenje ugovora za još tri komada.
U toku su radovi na remontu i modernizaciji lovaca MIG-29, zatim helikoptera Mi-17 i Mi-24, a naručeni su višenamenski helikopteri – 12 AS532AL kuguar i šest AS565MB panter. Nabavka borbenih aviona predstavlja prioritet i za Rumune, a mađarski piloti od marta ove godine, u bazi Kečkemet, već lete na švedskim avionima JAS-39C/D gripen. Ugovoreno je iznajmljivanje na rok od deset godina 12 jednoseda i dva dvoseda. Kada taj rok istekne avioni će postati vlasništvo Mađarske. Nove avione želi i Hrvatska koja sada ima samo zastarele lovce MIG-21 bis. U NATO-u i Vašingtonu su procenili da održavanje i redovna obuka na eskadrili savremenih borbenih aviona predstavlja previsok trošak za Hrvatsku i da bi se to osetilo u drugim delovima oružanih snaga. Takva mišljenja nisu uslov za vođenje nacionalne odbrambene politike i zato su hrvatske vlasti odlučile da uđu u pregovore za nabavku novih aviona. Hrvati su naručili iz Rusije 10 novih helikoptera MI-171Š, a prethodno su remontovali 16 komada. S tom tehnikom imaju najveće mogućnosti u vertikalnom manevru u regionu.
Posle ulaska Slovenije u NATO, dežurstvo u sistemu PVO preuzeli su lovci italijanski F-16A iz baze Červia.
Slovenci se nisu odrekli namere da nabave lovce i zato su ušli u pregovore za dugoročno iznajmljivanje četiri do šest aviona od neke od članica NATO. U zamenu, Slovenci su ponudili obuku pilota za zemlju koja bude odabrana za partnera u zaštiti vazdušnog prostora.
• Koliko su tenkovi danas aktuelni?
– Hrvatska i Slovenija su prve u regionu odlučile da se odreknu ili barem drastično redukuju broj tenkova i borbenih vozila pešadije u korist točkaša. Obe države su izabrale vozilo finske firme "Patrija" poznato po skraćenici AMV koja u prevodu definiše proizvod – oklopno modularno vozilo. Ta vozila su oduševila Poljake koji su naručili 690 komada, što na modernom tržištu naoružanja predstavlja izuzetno veliku količinu. Slovenačka vlada je naručila 136 AMV-a za 236 miliona evra, ali se zbog toga suočila s nezadovoljnim podanicima koji se pitaju kako su to Hrvati dobili ponudu za 126 vozila za iznos manji za 170 miliona evra o čemu se u "Politici" prethodnih dana detaljno izveštavalo. Razlika u ceni predstavlja posledicu izbora sistema naoružanja, jer on zahvata lavovski deo vrednosti ugovora. Ako korisnik AMV-a ili sličnog vozila želi pasivni nišanski sistem, moćan računar, novu generaciju vođenih raketa, sve to mora dobro da plati.
• Možemo li u modernizaciji oružja da pratimo region?
– Zbog skromnosti budžeta, slabosti ekonomije i političkih uslova samo Bosna i Hercegovina i Makedonija ne planiraju veće aranžmane u nabavkama naoružanja.
SV moraće da u modernizaciji prati region, jer ima i svoje realne bezbednosne probleme i ambiciju da se pojavi kao izvoznik bezbednosti i država odgovorna za stanje u regionu. Ako to političari zaista podržavaju, onda će morati da pronađu način da se reše barem neki od vitalnih nedostataka SV. Do tada, u inventaru SV biće naoružanje proizvedeno pre 1991. godine.
--------------------------------------------------------------------------
DRUGAČIJI STAV
Ili Vojska ili Oružane snage
– Moje razmišljanje na temu uključivanja tradicija stare srpske vojske u ponečemu je različito od nekih izjava i razmišljanja čak i na službenom nivou koje su poslednjih nedelja prisutne posle crnogorskog referenduma. Zalažem se za to da se koristi naziv Vojska Srbije, ili Oružane snage Srbije, ili samo Oružane snage, jer u celoj srpskoj istoriji nikada se zvanično nije zvala Srpska vojska. To je geografska oznaka, a nakon velikih uspeha srpske vojske u oslobodilačkim ratovima, takvo ime postalo je jedna vrsta ordena za zasluge toj vojsci. Tako da, kad god se pomene srpska vojska to je uvek asocijacija na vreme velikih pregnuća i pobeda. Prema tome, ja sam taj koji se zalaže za to da se ta pozitivna uspomena i lepa istorija ostavi svom vremenu i da se prema njoj odnosimo sa dužnim pijetetom.
Mislim da je primerenije koristiti naziv ili samo Vojska ili Oružane snage. I u Kraljevini Jugoslaviji to je bila uvek Vojska i Mornarica, a u pojedinim situacijama kada su formulisani predlozi zakona nazivana je i narodna vojska – objašnjava istoričar dr Mile Bjelajac.
D. S.
[objavljeno: ]
