Izvor: Politika, 13.Mar.2013, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mleko i krave – ništa preko noći
U Vojvodini je broj stoke jedva na nivou od oko 25 odsto prema broju koji bi mogao (morao!) da postoji
Evropa (zajedno sa Severnom Amerikom) važi u svetu za centar napredne poljoprivrede. Najuspešnije zemlje zapadne Evrope postižu danas takve rezultate u poljoprivredi kakvi se nisu mogli ni zamisliti polovinom prošlog veka. Sa skoro 100.000 biljaka kukuruza po hektaru dobije se toliko stočne hrane da se proizvede deset ili čak dvadeset tona mleka i uz to dve ili tri tone mesa! >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Taj deo Evrope je izazov – svi bi hteli takve rezultate. I pokušavaju uz uverenje da to nije teško (kad mogu oni…). Tada i nastaju greške, i to tako da počinju upravo tamo gde je ,,sve pod kontrolom”. Pojava novih i nepoznatih bolesti (bolest ,,ludih krava”…), korišćenje apsolutno nedozvoljenih (veštačkih – hemijskih) sredstava kod pripreme hrane za tržište, sve teže kontrolisanje onog što se primenjuje – sve su to posledice velikih promena u poljoprivredi. Te promene i njihove (negativne) posledice vrlo teško se sagledavaju i prate i u zemljama Evrope koje važe za najorganizovanije. U ostalim zemljama, gde je ukupni nivo primene (a pogotovo kontrole primene!) znatno niži, još se ne zna kolike su greške i kakve su sve posledice.
Jedna od najvećih grešaka svakako je smanjenje obima stočarstva. Uočljiva posledica toga je (višestruko) smanjena vrednost poljoprivrede i manja zaposlenost. Još teže su negativne posledice poremećaja ravnoteže biljne i stočarske proizvodnje i negativni uticaj na ukupnu vrednost zemljišta. Smanjenje humusnog dela navodi na sve veću primenu veštačkih đubriva, a poremećaj flore i faune zemljišta i veća opasnost od pojave bolesti i štetočina navode na veću primenu sredstava („otrova”!) za zaštitu.
U isto vreme, sve veći genetski potencijal stoke zahtevao je ne samo bolje uslove držanja i nege, već strogo kontrolisanu hranu po sastavu i kvalitetu. Taj „raskorak” se najteže shvata: lakše se nabavi priplodna junica najvišeg ranga (potencijala), pa čak i napravi nova staja, a najsporije shvati šta sve tako vredno grlo zahteva da bi dalo ono što se od njega očekuje. Neretko se „malo plesniva stočna hrana”, kao i ona koja i nije baš nekog (dovoljnog) kvaliteta, „zameša” sa ostalom, pa sve prođe (krave ne znaju da biraju!). I ponovo – posledice! Pre ili posle, veće ili manje negativne pojave, ponekad i čuđenje o uzrocima pojava, i najčešće tumačenja da je „tamo neko” kriv i da je njegova greška!
Kod ravničarskog dela države Srbije u poslednjih šezdesetak godina sve više se ispoljavaju nepravilnosti u razvoju poljoprivrede. Prirodno bogato zemljište je dugo osiguravalo relativno dobre prinose i pored sve izraženije neravnoteže između biljne i stočarske proizvodnje. Gotovo uništeno stočarstvo je istovremeno uticalo na bar tri smanjenja: 1) ukupne vrednosti poljoprivredne proizvodnje, 2) broja potrebne radne snage i 3) ukupne vrednosti zemljišta.
Danas je u Vojvodini broj stoke jedva na nivou od oko 25 odsto prema broju koji bi mogao (morao!) da postoji. Taj ponižavajući podatak skoro niko i ne spominje od onih kojima je povereno vođenje (poljo)privrede. Verovatno iz jednog jednostavnog razloga: usmeravanje razvoja ka normi od samo 50 odsto zahteva period od najmanje desetak godina! A tek dostizanje jedne objektivno moguće i poželjne norme od 100 odsto!?
Ovih dana aktuelna pojava povećanog sadržaja nedozvoljene materije u mleku će biti brzo rešena. Ono što sledi kao veliki zadatak je uvođenje kontrole u čitavom „lancu” poljoprivrede. Osnova tog „lanca” je – zemljište. Nijednog dobrog domaćina u selu ne treba podsećati na stvarnost: samo bogata i zdrava njiva daje sigurne prinose i zdrave plodove, nezavisno da li služe za direktnu ishranu ljudi ili se usmeravaju na ishranu stoke. Ko god reši uzroke mogućih negativnih pojava ne mora da misli o lošim posledicama!
Profesor, Poljoprivredni fakultet Zemun
Milan St. Tošić
objavljeno: 13.03.2013.
