Izvor: Večernje novosti, 26.Feb.2014, 14:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mladost prođe u staračkom domu

ODBAČENI od najbližih, prepušteni samoći i nemaštini, oni su utočište pronašli u staračkom domu. Iako neki tek na pragu četvrte decenije, vreme provode i sa duplo starijima od sebe. Po datumu rođenja nikome od njih nije mesto ovde, ali su ih bolest i beda uputili na ovu adresu. Najmlađi stanar Gerontološkog centra Beograd ima svega 29 godina i živi u domu na Karaburmi. On je zbog mentalne retardacije ceo život proveo u ustanovi. Osim njega tu su smeštene još 22 osobe mlađe od 50 >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << godina, a čak njih 120 između 51 i 65 godina. U Ministarstvu rada, socijalne politike i zapošljavanja tvrde da ne postoje precizni podaci o broju mlađih osoba u domovima za stare širom Srbije. - Uglavnom se radi o ljudima bez porodičnog staranja koji usled fizičkih ili drugih smetnji nisu u stanju da se brinu o sebi - kaže Brankica Janković, državni sekretar Ministarstva. - Kako se zakonom o socijalnoj zaštiti domovi za smeštaj prema korisničkoj grupi prepoznaju kao domovi za smeštaj dece i omladine i oni za smeštaj odraslih i starijih, to nije isključena mogućnost smeštaja i drugih, odraslih u domove za stare. VREMEŠNI CIMERI U ovim ustanovama žive i osobe kojima po krštenici nije ovde mesto. Neretko već u ranim četrdesetim oni dele svakodnevicu sa cimerima koji su uveliko zagazili u sedmu ili čak osmu deceniju života. Najčešće se radi o osobama kojima se ne može obezbediti druga vrsta porodičnog ili domskog smeštaja ili im nije u interesu da ostanu u sopstvenoj porodici. Direktorka Gerontološkog centra Beograd, Suzana Mišić, objašnjava da su to osobe koje usled fizičkih, intelektualnih ili teškoća u psihičkom funkcionisanju imaju potrebu za intenzivnim i celodnevnim nadzorom. - U praksi, to su najčešće osobe sa teškim fizičkim hendikepima i bolestima, psihijatrijski bolesnici i oni sa intelektualnim deficitom - kaže Mišić. - U odnosu na prethodnu godinu broj se nije značajno promenio, ali ih je, recimo, 2011. godine, bilo svega 16, što je znatno manje nego krajem prošle godine. U Gerontološkom centru naglašavaju da posete članova porodice njihovih mlađih korisnika zavise od brojnih faktora. Ponekad ih obilaze porodica, prijatelji, čak i staratelji, ali ima i onih za koje godinama niko nije ni pitao. Tek manji broj napusti ustanovu i ode u u odgovarajuću instituciju. BOLESNI U domovima za stare žive mlađi ljudi sa teškim zdravstvenim problemima. Veliki broj njih boluje od epilepsije, multiple skleroze, imaju težak invaliditet, psihijatrijsko oboljenje, ili boluju od hroničnog alkoholizma. Nisu retki ni slučajevi da nemaju nikakvih uslova da se sami brinu o sebi, a ni dovoljno novca da angažuju druge osobe. Liste čekanja u specijalizovanim ustanovama su predugačke.

Nastavak na Večernje novosti...