Izvor: Blic, 23.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mladi rukovode, Arilje procvetalo
Mladi rukovode, Arilje procvetalo
ARILJE - Dok problem nezaposlenosti potresa čitavu našu zemlju, u Arilju, koje ima sedam hiljada stanovnika, zaposlenje je našlo osam hiljada ljudi. Onima koji zbilja žele da rade nije teško da nađu posao u varošici koja se uzima kao primer privrednog buma u Srbiji. Mladi ne samo da se prihvataju posla već se mahom nalaze na čelu čitavog niza manjih ariljskih fabrika.
Predsednik opštine Zoran Mićović kaže da je tajna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ariljskog uspeha upravo u mladim ljudima.
- Uspeli smo da zaustavimo migraciju mladih u velike gradove. Naši momci i devojke su ostali na svom ognjištu nastavljajući porodični posao. Od malih zanatskih radnji izgradili su velike firme, koje upošljavaju po više stotina radnika. Potrudili su se da modernizuju proizvodnju i izađu na svetsko tržište sa robnim markama poput 'jasmila', 'miteksa', 'fit beka', 'germana', 'ekstere', 'evolušna' i mnogih drugih, i pokažu da se radom može stvoriti veliki kapital. Fascinantno je da se na čelu tih fabrika nalaze ljudi koji imaju svega 20-30 godina. Mislim da u tome i jeste poenta, mladost je budućnost ove zemlje. Ariljci su to shvatili na vreme i sada sa ponosom govorimo o malom provincijskom gradu koji može služiti za primer nekadašnjim velikim industrijskim centrima - kaže predsednik opštine Zoran Mićović.
Mićovićve reči potvrđuje Ivica Jevgenijević, koji ima trideset godina i uspešan je direktor tekstilne fabrike 'Arteks' iz Arilja.
- Spremni smo da upošljavamo mlade koji hoće da rade, koji su kreativni, preduzimljivi, školovani… Uposlio sam mahom mlade ljude, ispitao tržite, ponudio mladima moderan i kvalitetan proizvod. Naše dukserice, majice, džempere nose širom Srbije. U startu sam imao sreću da nasledim od roditelja jednu manju firmu, ali sam još srećniji što sam od njih nasledio preduzetnički duh. Od male firme prerasli smo u ozbiljnu fabriku. Ja nisam jedini u ovoj priči u Arilju, oba kuma su mi uspešni privrednici, takođe se bave tekstilom, ali i prijatelji, komšije, svi se trude da razviju posao i na tržište izbace dobar proizvod. Kvalitet je tajna uspeha - kaže Jevgenijević.
Da je u Arilju stvoren svojevrstan kult rada, potvrđuje primer mlade S. J, koja će za koji dan napuniti 18 godina. Slobodno vreme provodi radeći u tekstilnim radionicama.
- Sada radim po malo, čisto za džeparac. Kada završim četvrtu godinu, odmah ću se zaposliti. Volim da smišljam nove modele i da učestvujem u njihovom stvaranju. Ovaj posao vidim kao izuzetno kreativan. U tekstilu se radi, ali ni manje ni više nego u drugim delatnostima - kaže S. J.
Radnici u tekstilnoj industriji, koja preovlađuje u ariljskoj privredi, zarađuju od 16.000 do 20.000 dinara mesečno, što je skoro duplo više od prosečne zarade u toj branši.
B. Bojović
